Jedna od tih oblasti je i razvoj aplikacija za mobilne platforme – i to pre svega za iOS platformu, koja se nalazi iza svakog magičnog uređaja kompanije Apple. Potreba za iOS programerima dostiže plafon na globalnom nivou, honorari za freelance projekte dostižu vrednosti luksuznog stana u Beogradu, a kompanije muku muče da zadrže kvalitetne ljude na plati – sve više mladih i sposobnih ljudi se odlučuje da samostalno nastupi na globalnom tržištu i bira projekte i honorare iz udobnosti svog doma.
Naravno, daleko od toga da je posao jednostavan ili da početnici mogu računati da budu plaćeni kao špicevi Partizana ili Zvezde u polusezoni – potrebno je dosta truda, rešenosti i vremena da se dostigne vrhunski nivo i dođe do poslova sa vrtoglavim honorarima. Osnovni problem i dalje ostaje obrazovanje – razvoj mobilnih aplikacija se uči na svega par kurseva u celoj zemlji, a u ovom trenutku ni jedan fakultet ne nudi formalni kurs razvoja za iOS platformu. Prilično apsurdna situacija, kada se uzme u obzir potreba tržišta.
Imajući to u vidu, programeri se uglavnom odlučuju da konkretnu tehnologiju nauče samostalno ili kroz neformalne kurseve. Svako pristup ima svoje prednosti i mane, ali imajući u vidu ogromnu potražnju i činjenicu da je svaki mesec proveden isključivo u učenju mesec manje primanja dobre plate – optimizacija procesa učenja zaista ima smisla.
iOS Akademija je edukativni program koji u septembru kreće sa trećom generacijom polaznika kursa koji traje tri meseca, i ljude koji su završili neki programerski fakultet ili imaju iskustva u objektno orijentisanom programiranju u drugim programskim jezicima (Java, PHP, .NET, itd.) uči da razvijaju aplikacije za iOS platformu. Ovakvi programi su uobičajeni na zapadu, i njihova svrha je da u relativno razumnom roku ljude koji već programiraju osposobi da pišu kod za najaktuelnije tehnologije, sa idejom da odmah nakon toga mogu da dobiju posao u toj vertikali softverske industrije. I u Srbiji je situacija vrlo slična – iskustvo sa dosadašnjim generacijama iOS Akademije pokazuje veliko interesovanje domaćih i stranih kompanija da ove ljude momentalno zaposle, imajući u vidu bolan deficit programera koji poznaju Objective-C i Swift programske jezike.
Činjenica je u Srbiji postoji mnogo više fudbalera nego programera – taj meč bi fudbaleri dobili sa 5:1, ali je takođe činjenica da izuzetno mali broj vrhunskih fudbalera u najvećim klubovima zarađuje velike honorare. Razvojni put programera je dosta konstantniji – malo njih će isključivo uz programiranje dostići ogromne honorare, ali će uporno napredovati ka sve većoj plati – i taj posao biti u stanju da rade praktično ceo svoj život.
