U svetu gde se uspeh meri brojem sati provedenih u kancelariji, balans između posla i života postaje sve teže postići. Zapadnjački mentalitet tretira umor kao takmičarsku disciplinu, a sagorevanje kao zlatnu medalju. Ali Italijani znaju tajnu koju mi tek otkrivamo: pravi gospodin razume da se dobro utrošen dan ne sastoji samo od produktivnosti.
Dolce far niente zvuči poetično na italijanskom, a tako se i oseća. Italijani su umetnici slatkog življenja, na način koji je krajnje elegantan. Umeće dokolice je na suprotnom kraju od lenjosti. To je negovana pauza između ambicija, sposobnost da se sedi mirno bez krivice. Ali Italijani znaju da pronađu balans između posla i života, davanja doprinosa i jednostavnog postojanja. Oni praktikuju luksuz dokolice, na način koji oplemenjuje život.
Zašto je balans između posla i života važan za muškarce?
Pre nego što naučite kako postići balans između posla i života, morate razumeti zašto je to bitno. Moderna kultura zauzetosti nas uči da vrednost merimo produktivnošću. Više sati, više projekata, više obaveza – to je formula za “uspeh”. Ali po koju cenu?
Italijani su odavno shvatili: rad je deo života, ali nije život. Njihova filozofija dolce far niente nije bekstvo od odgovornosti – to je strategija za održiv, kvalitetan život.
Foto: Lummi
Dolce Far Niente: Italijansko rešenje za work-life balance
Da biste razumeli italijansko umeće dokolice, prvo morate shvatiti da to nije lenjost. Lenjost je neuredna, neorganizovana i obično nosi trenerku. „Dolce far niente“ je upravo sve suprotno. To je namerno uživanje u vremenu dok ono prolazi, uvažavanje neupadljivog, izvrsni luksuz nemanja potrebe da se bilo šta dokazuje.
Kad Italijani kažu dolce far niente (slatka besposlica), oni ne misle nešto neozbiljno i haotično. Ne misle da bukvalno ne radite ništa. Više je to u stilu „privlačnog postojanja“ u trenutku. To je umetnost mirnog sedenja sa namerom. Pritom ne gubite vreme, već se više marinirate u njemu.
To je vrsta kultivisane tišine koju zapadnjački orijentisano društvo posmatra krajnje sumnjičavo. Više volimo da izgledamo kao da nešto radimo i da ostavljamo utisak zauzetosti, čak i kada tajno skrolujemo. Divimo se zauzetima jer deluju tako profesionalno. Ali Italijani se dive umetnicima dokolice, jer deluju slobodno.
Dolce far niente je suprotnost žurbi. To je ljubazno odbijanje pritiska. To je razumevanje da zadovoljstvo zahteva prisustvo. Ako meditacija, joga i terapija za one koji su pod stresom, onda je umeće dokolice razonoda za one koji su već izlečeni.
Kako postići balans između posla i života: Italijanski pristup
Greška početnika je da misle da se jednostavno može sesti i početi. Međutim, umetnost nečinjenja se mora vežbati dok ne postane prirodna i lagana. Pratite džentlmenski vodič za sofisticirano uživanje u slobodnom vremenu korak po korak:
- Prvi korak: lokacija. Izaberite odgovarajuće okruženje. Idealno u nekom šarmantnom bistrou u Rimu. Ali poslužiće i bilo koje prijatno mesto sa udobnim stolicama, hladom i prihvatljivom vinskom kartom. Terasa će biti dovoljna. Osvetljenje treba da sugeriše da vreme nema posebnu nameru da ide dalje.
- Drugi korak: dodatna oprema. Možete poneti novine, ali nipošto ne bi trebalo da ih čitate. Možete naručiti kafu, ali je morate piti dovoljno polako da zabrinete konobara. Možete nositi naočare za sunce, ali samo ako ih povremeno skidate da biste uživali u prizorima oko sebe, divili se pejzažu i arhitekturi.
- Treći korak: stav. Izgledajte blago zabavljeno postojanjem. Pretvarajte se da razmišljate o filozofskoj temi, dok se u stvari divite simetriji svoje čaše sa pićem. Tajna je u spokoju pomešanom sa dovoljno samozadovoljstva da implicira prosvetljenje.
Ako možete da savladate ova tri koraka, bravo! Pridružili ste se elitnom međunarodnom poretku ljudi koji su majstori u tome da budu neproduktivni sa stilom.
Zašto su ljudi često tako loši u opuštanju
Englesko govorno područje generalno prednjači u napetom odnosu sa slobodnim vremenom. Odmor se meša sa krivicom, a besposlenost sa neuspehom. Čak i vikendi zahtevaju strategiju.
Opuštanje je strog zahtev, koji se mora struktuirati i ispuniti zakazanim terminima za treniranje, pranje automobila, časove gitare, druženje. U međuvremenu, telefon se ne ispušta iz ruke, kako bi svaki momenat bio propisno zabeležen. Opuštanje se izvodi za nevidljivu publiku.
Italijani bi, međutim, radije propustili voz nego napravili selfi. Njima ne treba dozvola i potvrda za umeće dokolice. Mogu da se odmaraju posmatrajući prašinu na sunčevoj svetlosti, na nivou na kome se ostali trude da meditiraju.
Njihov doprinos civilizaciji je da opušteno sede, izgledaju veoma lepo i ne postižu ništa merljivo.
Umeće dokolice i ekonomija slobodnog vremena
Vreme, tu najređu valutu, previše slobodno troše oni koji ne znaju njenu vrednost. Tretiramo ga kao sitniš koji rasipamo na ekrane, imejlove i manje obaveze. Italijani ga ulažu. U duga popodneva, šoljice espresa, opuštene razgovore. Puštaju ga da sazri.
Praktikovati slatku dokolicu znači tiho objaviti da vaše vreme pripada vama. To je bogatstvo bez arogancije. Čovek koji može provesti sat vremena ne radeći ništa sa savršenim mirom razumeo je vrednost dublje od čoveka koji ispunjava svaki minut.
I naravno, to je luksuz. Rad podrazumeva nužnost. Odmor podrazumeva izbor. A izbor, kao što će vam reći svako sofisticiran, najčistiji je oblik moći.
Lepota dolce far niente ne leži u onome što se dešava, već u onome što se ne dešava. Pauza postaje izjava. Odsustvo akcije postaje oblik elegancije.
Ako vam ovaj koncept ipak deluje nategnuto, evo nečeg što vam je možda blisko i prihvatljivo: Pecanje kao terapija – neverovatni benefiti koje ima po naše zdravlje
Naslovna fotografija: Lummi
Autor: Đorđe Đoković
