Sve veći broj naučnih dokaza otkriva da je sviranje muzičkog instrumenta jedan od najboljih treninga za mozak. Ako već svirate neki instrument, isprobajte i bubnjeve, a ako još niste odlučili šta biste voleli da naučite da svirate – isprobajte bubnjeve. Bubnjevi imaju poseban uticaj na mozak, tvrde neurolozi.
Proteklih nekoliko decenija naučnici su prikupili gomilu dokaza o tome da muzika poboljšava funkcije mozga – sviranje akorda na gitari, duvanje u saksofon, dovode do vidljivih kognitivnih nagrada. Čak je i slušanje muzike visoko na lestvici pozitivnih uticaja i terapija muzikom je odavno poznata – slušanje određene muzike poboljšava pamćenje, pomaže vam da bolje razaznajete zvuke u bučnom okruženju, pa čak pomaže i kod bolesti koje uništavaju pamćenje, kao što je Alchajmerova ili Parkinsonova bolest.
View this post on Instagram
Istraživanja su pokazala da čin puštanja muzike, uključujući i pevanje, aktivira limbički centar u mozgu i oslobađa dopamin (hormon sreće), koji podiže raspoloženje i deluje blagotvorno na našu mentalnu stabilnost. Zato ne razmišljajte o tome koliko dobro ste u stanju da svirate i vratite se instrumentu koji ste zapostavili. Još bolje, uhvatite ritam dobrog raspoloženja i kognitivne spremnosti koji vam pružaju bubnjevi.
Pročitajte i ovo: Zašto treba da naučite da svirate neki instrument?
Sviranje instrumenta na fokusiran i promišljen način angažuje veliki deo vašeg mozga zadužen za kognitivne, senzorne, motoričke funkcije, ali i za osećaj nagrađivanja – na način koji pruža malo drugih aktivnosti. Pružite svom mozgu izazov – bubnjevi su veoma kompleksan instrument, koji angažuje i ruke i noge i potrebna vam je dobra koncentracija i koordinacija da savladate određeni ritam. Ako ste već pokušavali, pa ste odustali, zaključujući da niste rođeni za bubnjara, pokušajte ponovo – sa jednim jedinim ciljem, da angažujete svoj mozak na kompleksan i nagrađujući način. Nećete postati član benda (a možda i hoćete!), ali će vam bubnjevi pružiti mentalnu vežbu, koju ništa drugo ne pruža na takav način. Osim toga, sviranje bubnjeva je i fizički zahtevno i odlično će se uklopiti u dane kada ne idete u teretanu.
Ne brinite o tome kako zvučite i koliko ste dobri – ono o čemu treba da se pobrinete, jeste adekvatan prostor i instrument. Ako imate priljatelje muzičare i u nečijoj garaži, podrumu, studiju, već stoji komplet bubnjeva, neće biti tako teško uklopiti se i izdvojiti vreme za vežbanje (a možda usput steknete i učitelja), ali ako nemate nikog ko može da vam omogući pristup, bubnjevima, potrebna vam je dobra organizacija. Možete kupiti polovan, ili jeftiniji set bubnjeva, a u obzir dolaze i električni bubnjevi (oni su manje bučni) i pronaći prostor u kome ih možete montirati i gde vaše bubnjanje neće nikoga uznemiravati. Kada uspete u tome, postavite sebi realne ciljeve – da savladate određeni ritam, ili da „skinete“ neku pesmu, u zavisnosti od toga da li imate muzičko predznanje, osećaj, ili učitelja. Svakako bi bilo dobro da vas neko uputi kako da sedite i držite palice i da vam pokaže početne vežbe.
Kad prvi put sednete za bubnjeve i pokušate da „izudarate“ neki ritam, možete sebi delovati kao beznadežan slučaj, zato bi bilo dobro da, ako ste potpuni početnik, angažujete nekog muzičara, da vas podstiče i upućuje. U muzici je pre svega važna dobra energija, volja i entuzijazam i zato je vaša rešenost da uhvatite ritam, prvo što vam bubnjevi pružaju – sa malo postignuća, dobićete mnogo motivacije, jer će intenzivna koncentracija potrebna da savladate određene fraze za bubnjeve, učiniti čuda za vaš mozak.
Shvatićete, za početak, da to što loše zvučite, ne znači da ste loši – to je samo korak ka poboljšanju. U redu je ako počinjete od nule i zvučite užasno, čak je i dobro. Zamislite svoj mozak kao džunglu, prošaranu mestimično rasutim selima – to je slušni korteks, frontalni režanj, premotorni korteks, žuljevito telo i mnoštvo drugih delova mozga koji obrađuju zvuk, kontrolišu pokrete, ispravaljaju greške u hodu, oslobađaju dopamin. I u svakom od tih sela postoji nekolicina stanovnika koji nešto rade – to su neuroni, koji prenose poruke između režnjeva, korteksa, hemisfera – oni su kururi i vezisti, ali džungla je neprohodna – nema mreže neuronskih puteva, koje bi koristili. Seljani neuroni su izolovani i čekaju svoju prilku da se povežu – a bubnjevi im pružaju tu priliku.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Neobičnosti i trivijalnosti iz sveta muzike
Vežbajući sviranje bubnjeva, otvarate te puteve, gradite mrežu neuronskih puteva, koja se širi i trajno uspostavlja, angažovanjem svojih moždanih kapaciteta koji se aktiviraju dok svirate. „Unos“ – učitavanje mreže neuronskih puteva učitava se lagano, dok vežbate i trudite se. Bubnjevi su težak instrument, ali i veliki izazov, koji donosi velike nagrade.
Upamtite, nije vam cilj da postanete odličan bubnjar, već da izazovete sebe, da omogućite svom mozgu da se aktivira na način koji mu do sada niste omogućili i da se zabavite. Napredovati u nečemu – samo za sebe, bez ikakve posebne nagrade i očekivanja – odličan je osećaj. Kada posle mesec dana savladate jedan ritam i uspevate da ga odsvirate sa sve većom lakoćom, to će biti trijumf mozga! Džungla vaših moždanih centara sada je puna aktivnih neurona koji lete na sve strane, prenoseći poruke i usput formirajući nove puteve i prečice.
Bubnjevi su dobri za vaš mozak, za osećanje zadovoljstva sobom, dobri su i kao izazov i kao postignuće. Bubnjevi vam održavaju kondiciju mozga i zato počnite – a zatim nastavite. Vežbanje svake vrste je nešto što treba stalno da praktikujete da biste ostali u formi.
Naslovna fotografija: instagram.com/dominikreissaus
Đorđe Đoković
