Ako biste među svim rečima svog vokabulara izabrali davanje, saosećajnost i korisnost kao tri koje vas najbolje opisuju, ove vrline bi mogle da ukazuju na kompleks spasioca. A zašto reč kompleks, koja ukazuje na neku psihološku zavrzlamu, stoji uz reč spasilac, koja je nabijena supermenskom energijom? Zar pomagati drugima i biti nesebičan, može da bude negativno?
Psihoanaliza ne bi poštedela ni superheroje, sigurno je. Dakle, kompleks spasioca može značiti da briga o drugima nadilazi i stavlja u drugi plan brigu o sebi. Možda neko misli da ste prosto suviše dobri ili neko to iskorišćava, a možda tu ima materijala sa kojim možete da radite na uspostavljanju ravnoteže prioriteta.
Kompleks spasioca je termin kojim se opisuje osoba koja zanemaruje sopstvenu dobrobit, osećajući da ima misiju koju treba da ispuni, koristeći posebne sposobnosti; i poznat je još i kao kompleks mesije ili sindrom belog viteza.
Iako kompleks spasioca nije dijagnoza, pojedini stručnjaci za mentalno zdravlje smatraju da je koncept klinički koristan, jer ukazuje na motivaciju, odnosno, osećanje svrhe i nagrade koji neko dobija kada pomaže i „spasava“ druge.
Ako ste uslužna, brižna osoba, ne mora da znači da imate kompleks spasioca, ali postoje specifični znaci kojih treba da budete svesni. Ako ih prepoznajete, biće bolje za vas da razvijete malo zdrave sebičnosti.
Čin pomaganja drugima je potvrđeno (i od psihologa i od gurua) dobar način da se osećate srećnije i ispunjenije, ali kad se borite sa kompleksom spasioca, to nadilazi velikodušnost i dobrotu srca, jer znači da pomažete drugima na sopstvenu štetu. Takođe, znači da bi trebalo da se posvetite spasavanju sebe.
Znaci koji ukazuju na kompleks spasioca
Nagrada koju osećate kad priskačete drugima u pomoć ogleda se u osećanju vrednosti i svrhe, koje imate isključivo ili prvenstveno iz toga što nekome predstavljate jedini izvor pomoći.
Bitan znak da preterujete u spasavanju jeste kada ne možete drugima da kažete „ne“ i niste u stanju da postavite granice i sačuvate svoje vreme i energiju kad osećate da ste nekome potrebni.
Spasavajući druge, ignorišete brigu o sebi – bavite se drugima, da se ne biste bavili sobom.
Skloni ste izgaranju, pokušavajući da ispunite sve zadatke, molbe i očekivanja svih oko sebe.
Traženje, ili privlačenje „oštećenih“ osoba i preuzimanje odgovornosti za pomoć, spasavanje, rehabilitaciju, još jedan je znak da imate kompleks spasioca. Mnogi ljudi sa ovim kompleksom ne osećaju se dobro ako ne osećaju da su nekome potrebni.
Ako imate kompleks spasioca možete osećati da su sreća ili nesreća drugih vaša odgovornost i krivica, a ako neko ne pokaže zahvalnost za ono što radite za njega, postajete frustrirani i ogorčeni. Skloni ste da štitite druge od posledica njihovih sopstvenih postupaka i svoje samopoštovanje i vrednost crpite prvenstveno iz svoje sposobnosti da nekome pomognete.
Duks: Fashion and friends, Kaput: MonaMan, Naočare: Optiplaza, Kačket: Buzz, Pantalone: Reserved
Pročitajte i ovo: Kako da prevaziđete sumnju u sebe i podignete samopouzdanje
Faktori koji dovode do kompleksa spasioca
Nema nekog određenog razloga zbog kog neko razvija kompleks spasioca, ali nekoliko faktora može dovesti do toga. Značajan faktor je suočavanje sa traumom ili tugom, naročito ako se osoba bori sa krivicom jer nije uspela da pomogne nekome ko joj je važan, pa pokušava to da nadoknadi (da se iskupi) pomažući drugima. Kada se to događa u detinjstvu, ima posebno veliki uticaj.
Još jedan faktor je preuzimanje roditeljske uloge u porodici, tokom detinjstva. Primer toga je dečak koji odrasta bez oca, koga je izgubio, osećajući da sada on mora da bude glava porodice, iako tome nije dorastao. Ili dete koje brine o roditelju koji ima mentalnih problema, ili je alkoholičar.
Nisko samopoštovanje može uticati na razvijanje kompleksa spasioca, a bez obzira na uzroke, posledice preuizimanja spasiteljske uloge ogledaju se u svim oblastima života.
Posledice spasilačkog ponašanja
Spasioci mogu imati problema u odnosima sa svojom porodicom i prijateljima i često se mogu naći u situaciji da ih drugi iskorišćavaju. Ljudi brzo shvate da ćete brinuti o njima i opraštati njihove greške, šta god da urade i možete se naći uvučeni u jednostranu toksičnu vezu, u kojoj se gaze vaše granice i ne poštuju se vaša osećanja.
Osobe sa sindromom spasioca su veoma stroge prema sebi i sklone samokritici, a to im otežava da priznaju i proslavljaju svoje pobede. Mogu nastojati da stalno popravljaju svoj rad, jer nikada ne osećaju da su dovoljno dobri, što može biti znak visokofunkcionalne depresije. Mogu se osećati preplavljeno, ogorčeno, ljuto i zloupotrebljeno – ako to osećate, važno je da pre svega prepoznate svoj problem.
Kako da prevaziđete kompleks spasioca
Razumevanjem da niste pokrenuti samo dobrotom svog srca – niste svetac. To što nalazite ispunjenje u pomaganju drugima, znači da ga ne nalazite na drugim mestima (u svom stavu prema sebi). Potrebno je da preuzmete odgovornost za borbu protiv kompleksa spasioca, da shvatite šta vas motiviše i da radite na podizanju samopoštovanja. Nalaženje vrednosti i potvrđivanje sebe van sebe, stavlja vas u poziciju u kojoj zavisite od tuđe validacije, možete postati neko ko se „hrani“ tuđom nesrećom, jer se osećate dobro samo kada se neko pored vas oseća loše i oslanja na vašu pomoć.
Potrebno je da osnažite svoje osećanje lične vrednosti i da bolje brinete o sebi. Odredite šta vam donosi ljubav i vrednost – vera, duhovnost, praćenje svojih strasti, kreativnost, zdrav način života ili neki drugi fokus – i kreirajte svoje ciljeve i radite na njihovom ostvarenju. Upotrebite energiju i sposobnosti koje imate i spasavajte sebe – neka vam briga o sebi bude prioritet. Postavite jasne granice, naučite da kažete „ne“ i imajte u vidu da to „ne“ morate reći onima koji su imali koristi od vašeg kompleksa spasioca – i da im se neće svideti da ga čuju. To je čin samopoštovanja – pronađite snagu u tome i osećajte se dobro zbog sebe.
To ne znači da treba da postanete sebični, ili da nikada ne smete staviti druge na prvo mesto – važna je svest o motivima i razlozima koji stoje iza vaših postupaka, umesto nesvesnog izgaranja u priskakanju u pomoć.
Pročitajte i ovo: Navike koje nimalo ne doprinose vašem mentalnom zdravlju
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
