Donošenje odluka je jedna od najsloženijih stvari koje svakodnevno radimo. Možda i ne primećujete koliko malih odluka morate da donesete na dnevnom nivou, ali kad se radi o velikim ili neprijatnim odlukama, tad vas blokiraju neodlučnost, sumnja i strah. I to je normalno – svi smo dobri u donošenju malih odluka, jer nismo pod pritiskom, a kad su ulozi visoki, svakome je teško da donese odluku.
Najteže je kad imate samo jednu šansu i kad ste pred odlukama koje menjaju život – odlučnost ne pomaže mnogo, jer nema nikakve garancije da će vas odluka odvesti u dobrom pravcu.
Da biste lakše donosili informisane odluke, potrebno je da mnogo toga uzmete u obzir – shvatite neodlučnost kao proces donošenja odluke, dok razmišljate o tome da li je to nešto što zaista želite, da li birate najbolju opciju trenutno, koja se možda neće dobro pokazati u budućnosti, šta ako napravite pogrešan izbor i da li ćete kasnije moći da izaberete drugačije…
Razmotrite sledeće savete, koji vam mogu pomoći da razmišljate koncizno i stignete do najbolje opcije i odluke.
Saveti koji će vam pomoći da prevaziđete neodlučnost
Obratite pažnju na rizike
Razmislite o rizicima i sagledajte širu sliku. Istina je da često morate da rizikujete i da nema garancija, ali pojedine dugoročne efekte rizika koje preuzimate, možete sagledati.
Na primer, ako se svakog vikenda provodite i trošite velike količine alkohola, to je zabava koja ima dalekosežne efekte po vaše dnevno funkcionisanje, koncentraciju i zdravlje. Uzmite u obzir to kako se osećate pondeljkom na poslu, posle burnog vikenda – umesto da budete produktivni i efikasni, vi osećate posledice mamurluka i treba vam odmor. Odluka da se vikendom odmorite na zdrave načine, može biti najbolja odluka u vašem životu – što nije teško zaključiti, ali je malo teže uvesti u praksu. Da biste povećali svoju motivaciju da izaberete zdraviji životni stil, morate razjasniti sebi šta želite time da postignete – a to nije samo veća radna mobilnost ponedeljkom, već i vaše ukupno mentalno i fizičko zdravlje, koje treba da vam potraje mnogo ponedeljaka u životu.
Prevaziđite neodlučnost postavljanjem jasnih ciljeva
Bez obzira da li su kratkorični ili dugoročni, uverite se da su vaši ciljevi jasni – dobar način da postignete jasnoću jeste da zapišete šta želite da postignete i dokle planirate da stignete u određenom trenutku. Jasni ciljevi vam olakšavaju da se sa njima uskladite i prevaziđete neodlučnost u nizu malih odluka i koraka koji će vas dovesti do cilja.
Konsultujte se sa osobama od poverenja
U zavisnosti od toga šta želite da postignete, savetovanje sa prijateljima, stručnjacima, mentorima ili drugim osobama od poverenja, pomoći će vam da sagledate stvari iz šire perspektive. Razgovarajući o svojim sumnjama i strahovima, možete otkriti da drugi imaju slična iskustva, kao i šta je njima pomagalo u takvim situacijama.
Ponekad ćete odbaciti sve savete koje čujete, ali čak i tada, oni vam pomažu da učvrstite svoj stav i svoj način, a ponekad će vam neki savet dobro doći, jer će vam delovati razumno, ili zanimljivo i primenljivo. Osim toga, shvatićete da je neodlučnost svima svojstvena i da to nije neka bolest od koje treba da se izlečite, već proces kroz koji svi prolaze, pokušavajući da jasno sagledaju svoju poziciju i odrede svoje težnje.
Majica: Fashion and friends, Sako: MonaMan, Farmerke: House brend, Sat: Bomar, Kačket i patike: Buzz
Usamite se i boravite u tišini
Da biste čuli sebe i svoje misli, udubili se u svoja proživljanja i usredsredili se na svoje unutrašnje sadržaje, potrebno vam je malo mira. Čak i ako inače dobro funkcionišete u gužvi i buci, mir i tišina vam mogu pomoći da se opustite i fokusirate – da bolje čujete sebe.
Mnogi ljudi ne vole da budu sami, smeta im tišina i po navici traže distrakcije – uključuju TV (iako ga ne gledaju), puštaju muziku i aktiviraju se na društvenim mrežama, samo da ne bi morali da se usredsrede na sebe i da razmišljaju i osećaju. Naučite da postepeno prigrlite trenutke mira i tišine, kroz prakse svesnosti i opuštanja. Da biste uradili ono što je najbolje za vas, treba da se dublje povežete sa sobom i svojim osećanjima, a ne da bežite od toga.
Najlakše je doneti odluku u ljutnji i pod pritiskom – ali to je upravo ono što ne treba da činite, jer vam je tada perspektiva sužena i kognitivne sposobnosti ograničene. Učeći da otpustite stres i da se opustite, učite da upravljate osećanjima, da prepoznate naboj koji imate i ne dozvolite mu da preovlada i gurne vas u nepromišljene odluke.
Prevaziđite neodlučnost ispitivanjem svih opcija
Pošto neodlučnost stvara pritisak, ljudi često teže da naprave izbor što pre, bez neophodnog sagledavanja i odmeravanja svih dostupnih opcija. Možda deluje kao da brojne mogućnosti još više podstiču neodlučnost i stvaraju još veći pritisak, ali uzmite vremena da razmotrite sve što što vam je dostupno. Slično je kao sa savetovanjem sa osobama od poverenja – možda vam ni jedna opcija ne deluje primamljivo, ali sistemom eliminacije možete doći do najprihvatljivijih opcija i videti sa kojom ste najviše usklađeni.
Odmerite sve moguće posledice
Svaki izbor ima svoju cenu – a to znači, posledice. Kad god birate jednu opciju, odričete se svega što je neka druga mogla da vam donese – i dobrog i lošeg. Zato razmislite o lošim stranama svake mogućnosti (jer svaka ih ima) i uzmite u obzir odnos lošeg i dobrog, kao i dugoročne posledice svog izbora. Neki izbori mogu delovati neudobno i neprijatno trenutno, ali na duge staze mogu biti od veće koristi od nekih koji su trenutno primamljiviji.
Na primer, upisivanje nekog kursa ili škole, kako biste unapredili znanje i usvojili nove veštine može delovati kao loša ideja na više načina – prezauzeti ste, nemate dovoljno novca za to, mesecima morate da žrtvujete svoje vreme, energiju i resurse, a niste sigurni da li ćete nešto zaista savladati. Međutim, dugoročno, to je ulaganje u sebe koje vam povećava šanse da dobijete bolju poziciju na poslu, ili počnete da se bavite nečim što vas mnogo više zanima. U tom slučaju, treba da odmerite nelagodnosti i rizike koje sagledavate, sa mogućnostima za napredovanje, koje možda još i ne možete da sagledate, što baš i nije izvodljivo. Najbolje što možete je da proverite da li je u vama osećaj da je nešto vredno truda i rizika, jači i utemeljeniji od straha da možda gubite vreme, odnosno, da razaznate da li je vaša neodlučnost posledica straha od promene.
Preuzimanje odgovornosti
Detinjstvo i veći deo mladosti su, u normalnim okolnostima, prilično bezbrižni – krećete se nekim očekivanim razvojnim putem, dok odrasli donose bitne odluke, koje se tiču i toga da vama obezbede kretanje tim putem. Ako stvari ne idu dobro, odrasli nastoje da ih porave, brinu se, traže nova rešenja, trude se, rizikuju i žrtvuju se. Gledajući iz ove perspektive „radosti“ odraslog života, nikome se ne žuri da preuzme na sebe breme odgovornosti.
Ono što treba da shvatite je da je upravo preuzimanje odgovornosti način da sebi obezbedite maksimalnu slobodu, koju kao čovek možete imati – da sami kreirate svoj način života i da menjate tu kreaciju, da isprobavate, rizikujete i stičete razne vrste iskustva. Veća odgovornost i više iskustva omogućava vam da bolje poznajete sebe i da više verujete u sebe, što pomaže da lakše prevazilazite neodlučnost i donosite odluke sa kojima ste najviše usklađeni. Na taj način, čak i kada grešite, i dalje ste na pravom putu sticanja iskustva, učenja i usklađivanja.
Pročitajte i ovo: Vežbe za veće samopoštovanje – kako da više cenite sebe
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
