Koncept muževnog čoveka, pravog muškarca, koji se prenosi sa generacije na generaciju, od pećinskog čoveka do danas, izgleda da više nije dovoljan. Stručnjaci širom sveta prepoznaju da savremen muškarac više nije i ne može da bude ono što je bio pre sto godina – glava porodice, hranilac koji se o svemu pita i o svemu odlučuje – kada su muškarci smatrani sposobnijim i kompetentnijim u svim oblastima rada, učenja, politike, religije.
U savremenom svetu, žene još uvek nisu postigle ravnopravnost, ali su mnoge predrasude srušene, a sa njima i predstava o muškarcu kao vođi i zaštitniku. Superiorna uloga muškarca u društvu i porodici je poljuljana, što je donelo potrebu da se muževnost shvati i definiše na nove načine.
Sa ostacima poruka iz patrijarhalne prošlosti o tome šta muškarac treba da bude (neemotivan, snažan, da sve stoički podnosi i da nosi sav teret odgovornosti) i savremenim očekivanjima, odrastanje i sazrevanje muškaraca uopšte nije jednostavno. Savremen muškarac je istovremeno i manje i više od patrijarhalne predstave muškarca – on i dalje treba da ima sve kvalitete muškosti, ali mora i više da razmišlja i više da se trudi i radi na sebi. Ako je pojednostavljena slika muškarca iz prošlosti kruta i ćoškasta – sada su muškarci pozvani da izbruse svoje ivice i odneguju više fleksibilnosti.
Evolucija definicije muškosti tokom proteklih decenija zahteva od savremenih muškaraca da preuzmu nove uloge i odgovornosti u partnerstvu, da nauče veštine navigacije u emocionalnoj, društvenoj i relacionoj komunikaciji – nešto što u prošlosti niko nije tražio i očekivao od njih.
Prelazak iz dečaštva u muškost počinje unutrašnjim shvatanjem sopstvene odgovornosti – i kada se sa tim suoče, mogu odgovoriti na poziv sazrevanja, ili pokušati da od njega pobegnu, okrećući leđa evoluciji. Nije lako odrastati, ali je prirodno, a prevaziđeni mentalitet „dečaci će uvek biti dečaci“ može dovesti do nezrelosti „večitog tinejdžera“, koji ne preuzima odgovornost i ne nalazi sebe u ulogama koje savremen muškarac preuzima.
Aspekti muškog sazrevanja na savremen način
Savremen muškarac preuzima odgovornost za sebe
To ne deluje posebno savremeno – zapravo, preuzimanje odgovornosti je trajna i nepromenljiva vrednost, za svakog pojedinca u svakom vremenu. Ovde se radi o ličnom razvoju – preuzimanje odgovornosti znači da shvatate da je vaša sudbina u vašim rukama i da prihvatate posledice svojih izbora i učite iz svojih grešaka. A vaši izbori i vaše greške ne utiču samo na vas, već i na vašu porodicu i bližnje.
Na ovaj način nadrastate egocentrično poimanje sveta i uključujete druge – odgovornost za sopstveno ponašanje i prihvatanje posledica – i dobrih i loših – jedan je od načina na koji se postiže zrelost i istražuje muževnost.
Emocionalno sazrevanje
Nakon odgovora na poziv da od dečaka postanete muškarac – što se može desiti u bilo kom uzrastu – sledeći zadatak je da iskoristite snagu svojih emocija i pređete sa dečačke reaktivnosti na zrelije upravljanje emocijama.
Nezreo muškarac jednostavno reaguje na ono što oseća iznutra, dok zreo savremen muškarac zastaje da bi obradio svoj doživljaj, a zatim bira da preduzme informisanu akciju, koja dolazi sa mesta unutrašnje jasnoće.
To često znači prevazilaženje teškoća sa kontrolom impulsa (ljutnje, besa, osvete) i suočavanje sa neprijatnim osećanjima i stanjima (tuga, zbunjenost, bespomoćnost, strah), umesto njihovog potiskivanja.
Biti najglasniji, dokazati drugima da ste u pravu – ili ih barem zastrašiti i ućutkati – više se ne smatra kvalitetom muževnog autoriteta. Danas biti muškarac znači aktivno slušati, praktikovati strpljenje i saosećanje tamo gde bi unutrašnja dečačka reaktivnost eksplodirala.
Pročitajte i ovo: Podkasti koji će vas učiniti pametnijim i srećnijim, a nisu o sportu
Savremen muškarac neguje i hrani svoj um
Putovanje ka muškosti, sa mesta autentičnosti i emocionalne zrelosti zahteva usklađivanje rezonovanja (mentalne jasnoće) i osećanja – usklađivanje uma i srca je deo duhovnog razvoja. Takođe, to znači usmeravanje ka svojim ciljevima i težnjama, ali kada postoji društveni pritisak na muškarce da uvek sve znaju, to ih može sprečiti da dobiju pomoć i smernice koje su im potrebne da donesu prave odluke u svom životu. Olakšavanje ovog procesa znači oslanjanje na iskusnije prijatelje ili starije osobe od poverenja (roditelje, mentore, terapeute), za podršku i savet. Savremen muškarac ne mora da bude u pravu sve vreme, već treba da bude otvoren za svoju unutrašnju mudrost, dok istovremeno shvata i prihvata perspektivu drugih. Merenje zrele muževnosti nije u tome koliko ste knjiga pročitali za mesec dana, ili koliko vam je visok koeficijent inteligencije – to je pre usklađivanje ega sa višim ja i sposobnost da shvatite svoje lekcije.
Briga o telu
Stepen muževnosti je dugo bio definisan fizičkim karakteristikama – istaknuti mišići su i dalje privlačni, ali oni nisu „dokaz“ muškosti.
Građa i mišićavost više nisu definišuća karakteristika muževnosti. Iako je fizička snaga važna, mnogo je važnije kako neko koristi tu snagu, jer to govori o tome da li je ta osoba zaglavljena u dečaštvu, ili je utemeljena u muškosti. Dečaci koriste fizičku snagu da se razmeću i maltretiraju druge, dok muškarac koristi svoju snagu svesno – da se oseća dobro u svojoj koži i da bude na usluzi drugima. Otelotvorenje istinske muškosti poznaje i prihvata odgovornost za kontrolu svojih fizičkih akcija, usklađujući ih sa svojim višim ja.
Otvaranje srca
Kada su u pitanju osećanja, ona su najčešće zanemarena ili omalovažena u slici „pravog“ muškarca – njemu je jedino dozvoljeno da „veličanstveno“ besni (i da zastrašuje druge svojim gnevom), a sve osim toga je slabost.
Danas, zakoračiti u punu muževnost znači otvoritis voje srce i voleti sebe u potpunosti – što je verovatno jedno od najvećih dela snage koje savremen muškarac može da pokaže. Ljubav prema sebi je maska za kiseonik, koju prvo stavljate sebi, ako je avion u opasnosti, jer ne možete pomoći drugima, ako to ne učinite. Takođe, ne možete potpuno voleti drugu osobu, ako prvo ne zavolite sebe. Otkrivanje snage svog srca znači da dozvolite sebi da živite otvorenog srca, tako da vaše emocije mogu da teku kroz vas. „Flaširanje“ osećanja i negovorenje o njima, više ne spadaju u očekivane odlike muškosti. Umesto toga, preuzimanje vlasništva nad svojim emocijama i njihovo prenošenje na ljubazan način, predstavlja čin hrabrosti i zrelosti.
Put od dečaštva ka muškosti je evolutivni put, kojim su mnogi krenuli, kako bi proširili perspektivu – savremeno shvatanje muškosti ima utemeljeniju i otvoreniju dinamiku, kroz samouveren pristup koji zadržava prostor za emocije i zadobijanje poštovanja kroz uravnoteženo i razumno donošenje odluka, a ne kroz agresivno ispoljavanje moći. A to je put puni izazova.
Novim generacijama te veštine nisu pretenete sa očeva i predaka, jer je društvo socijalizovalo žene da ispunjavaju te uloge. Ali danas postoji mnogo resursa – od terapije do samopomoći i načina da se edukujete i opremite alatima za komunikaciju i samoaktualizaciju, koji su vam potrebni da biste se u svetu, životu i partnerstvu pojavili na snažan i otvoren način, na način ličnog rasta, širenja perspektive i sticanja mudrosti.
Pročitajte i ovo: Sposobnost samokontrole – kako da bolje upravljate svojim ponašanjem
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
