Džentlmen po pravilu ima svoje mišljenje o nizu stvari, ali uvek razmisli pre no što javno izrazi svoja stanovišta-neophodno je da uvek ima na umu da i mišljenja drugih mogu biti valjana. U raspravu, čak i oštru, upušta se samo u slučaju ako od toga zavisi nečiji život.
Džentlmen se prepoznaje i po tome što nikad ne raspravlja o filmu koji nije video ili o knjizi čije je samo kritike pročitao. Uvek će, u takvim prilikama umeti da se ogradi:”Istina, nisam video taj film (ili pročitao tu knjigu) ali, sudeći po onome što sam o njemu (njoj) čuo, čini mi se veoma zanimljivim. Šta vi o njemu (njoj) mislite?”
Ukoliko jedan džentlmen zapadne u novčane poteškoće, ne dosađuje drugim ljudima upućujući ih u pojedinosti. Ako mu ne pođe za rukom da ikog zainteresuje za tu temu, i sam od nje diže ruke.
Čak i ako izvesne osobe u zajedničkom društvu međusobno razgovaraju na stranom jeziku, džentlmen vodi računa da ne izriče ništa (pogotovo nepovoljno) što se na njih odnosi. Moguće je da on ne razume engleski, ali je isto tako moguće da oni sasvim pristojno govore srpski.
Pročitajte i prethodne savete iz rubrike “Džentlmen da budem”.
Wannabe Man
