Koliko Vam je primarno zanimanje muškog modela odredilo “modus vivendi” kojim živite i može li profesija kojom se neko bavi ujedno da diktira i životni stil kojim se živi?
Ja sam siguran da može, posebno u vremenu kada ljudi putuju i upoznaju nove kultre, šire svoje vidike i menjaju svoje navike. Meni je manekenstvo omogućilo da se bavim voditeljskim poslom i da srećem mnogo ljudi i mnogo putujem. Ja sam siguran da profesija kojom se neko bavi može da odredi i način nečijeg življenja.
Godinama unazad važite za muškarca od stila kada je region u pitanju. Čime ste, po vašem mišljenju, zaslužili tu titulu? Da li Vas ona uslovno rečeno opterećuje ili Vam prija?
Ne opterećuje me, ali moram da priznam da sam tek skoro počeo da razmišljam o tome šta ću gde da obučem. Shvatio sam u jednom trenutku da mi devedest posto stvari samo stoji u ormanu, a da aktivno nosim preostalih deset posto. U poslednje vreme konkurencija je, kada je oblačenje u pitanju, postala veoma žestoka. Kada to kažem prvenstveno mislim na mlade muškarce između 25 i 40 godina, koji veoma vode računa o svom izgledu. Primećujem po gradu, a posebno kad vozim bicikl, mlade muškarce i devojke koji ispijaju kafu i svi su dobro obučeni. Kada sam ja u pitanju vodim se postulatom da nosim ono u čemu se osećam udobno i ležerno. Kada je u pitanju stil neki od mojih saveta su odlično poznati. Uvek sam tvrdio da je bolje nositi belu majcu od 500 dinara i ukoliko umete da je nosite ona će na vama izgledati skupo, jer ukoliko nešto ne znate da ponesete ne pomaže ni ako je skupo.
