Svrsishodna je samo kada je vezana, bez obzira na to nakon nošenja je morate razvezati i pustiti je da se ispravi i “odmori”. Uz ručne satove, kaiševe, dugmad za manžetne, kravate spadaju u “sitnice koje njemu čine stil”. U knjizi “Bonton 2000”, autori B.Delakaza-L.Sartirana upozoravaju: “Da se zadržimo na kravatama, imajte na umu da čvor na kravati nije od nimalo sekundarnog značaja. Nipošto ih ne treba široko vezivati, kao kod policajaca ili amrečkih gangstera, ali ne treba da budu ni mali, kao kod lokalnih kriminalaca. Apsolutno su zabranjene i kravate od plastike ili kože očigledno lošeg kvaliteta. Očigledno ne i za preširoke kravate. Setimo se da maštovite kravate zahtevaju košulju ujednačenih boja. Pravilo za ovaj gotovo neophodan detalj je diskrecija: kašmir, tačkice, ujednačene boje i pruge uvek dobro prolaze”.
Kravata nikako ne sme biti duža od kaiša, jer kravata se ne upasuje u pantalone, niti treba da ide “pitonovom putanjom”. Kod kravate je najvažniji materijal od koga je napravljena i dezen kojim je ukrašena. Pored klasičnih na pruge i onih na tufnice postoje i one drugih dezena, sa aplikacijama u tkanju materijala, koje su verovatno i najelegantnije. Aplikacije i šare na kravatama se menjaju u zavisnosti od trenda. Kada govorimo o obliku danas su aktuelne kravate izduženog oblika, i sve popularnije uske kravate koje starija gospoda nazivaju “pantljikama” ili “pertlama”. Igle kojima se kravate pričvršćavaju za košulju su veoma lep ukras i podjednako atraktivan i otmen poklon kao i sama kravata.
