Sve seoske domaćice umele su da skuvaju domaću pileću supu i pilav, ali od početka procesa – od izbora i hvatanja kokoške koja nije nosilja do lonca i šerpe. Gledao sam kako baba nosi ispod jedne miške kokošku, ispod druge sekiru i nije mi bila frka. Ali sam to nikad ne bih mogao. I bogami, teško mi je da zamislim bilo koju varijantu savremene domaćice koja izvodi tako nešto.
Dobro, stvarno ne očekujem da kolju kokoške i muzu krave, ali one domaće kore, eh, kad bih našao neku koja ume, odmah bih je ženio. Ako bi me htela. Samo što domaćice možda ne bi cenile gradskog dečka kao što sam ja. One možda maštaju o nekom drvoseči, tesaru i odvaljivaču stenčuga, koji ume sam da sazida zemunicu i da donese drva iz sopstvene šume za njihov smederevac.
Ništa, idem da pišem pesme.
