Znaš ti kad je igrala rokenrol cela Jugoslavija, da se tresla zemlja celi dan, jer je to bila jedna čudna šuma, mala, to je rok? Ma produži dalje, idi od mene jer još si dijete. Ja pjevam danju, pjevam noću i pisaću ti pisma duga, Kristina, Kristinaaaaa! Ne znaš Čolu, a? Dobro to je mnogo matoro.
Mogu ja ovako mala dok se ti uzalud pitaš tko ide, jer imam samo par godina za nas i budi tu, samo budi tu, pored mene ti, pored mene ti. Haustor? EKV? Margita barem, ako ne i Sunshine?
Nemaš pojma, a? Ne kontaš Bobana, mala. Pa vidi, Boban ‘oće da ti kaže da je muzika njegov ritam srca i da zamisliš život u ritmu muzike za ples, a i da djevojke u ljetnjim haljinama voli. I da u rasponu od Vardara pa do Triglava zna sve moguće jebene pesme, jer je bio svuda i radio svašta i svako mu je bio dobar drug. I nemoj srećo, nemoj danas da dižeš suknje iznad kolena, jer mi je srce ostalo na cesti, tu na vrelom asfaltu, dok ti mala ne znaš ni kako se klatno klatilo zlatno.
Mislim, sve što čovek može da kaže, neko je već stavio u pesmu, a ja nikad nisam znao pisat ljubavne romane i draže mi je sve što u dvije, tri riječi stane i znam da ti je dosadno, al’ ipak sa mnom pjevaj običnu ljubavnu pjesmuuu…
Dosadan sam i patetičan, znam, ako me voliš pomozi mi, pucaj u čelo, ako me voliš pomozi mi dajem ti telo, mislim sve bre pesme znam, osećam se kao jebeni džu boks… Pa ti mala, ne znaš šta je džu boks? I što da se cimam da ti nešto pričam, kad ljubav je samo riječ?
Dobro, neću više. Ali kad vidiš da sam odlepio u stihovima, ne smaraj mala moja muzika dok svira, nego uzmi me za ruku i vodi me…
