Biti samohrana majka u ovoj tužnoj zemlji, herojska je uloga. Iz perspektive nikakvih olakšica i povlastica, koje se solo mamama obezbeđuju u zemljama koje imaju para da isprate svoje projekte protiv bele kuge.
A da stvar bude tužnija, druga strana samohranog majčinstva je beskrupulozna manipulacija detetom. Mama je obično prinuđena da se vrati svojim roditeljima, a možda ima i sestru i onda se svi udruže protiv tate. Neka plati, ako hoće da vidi dete. Neka plati, ili neka pati. Neka plati novcem, živcima, srcem, zdravljem, životom. Ma neka crkne.
Surova je istina da mnogo očeva nema nikakav očinski osećaj, pa ni osnovni osećaj dužnosti i pristojnosti. Oni ne plaćaju alimentaciju i deca ih ne zanimaju. Možda pokušavaju da dopru do njih, da bi im majke isterali iz pameti. Ovo je najgora vrsta srpskog muškarca, ali nije gora od srpske majke, prave seljanke, koja ne propušta nijednu priliku da bivšem pije krv na slamčicu. A to može, ako njega dete zanima.
Ima razvedenih ili vanbračnih očeva koje deca zanimaju. Čak i ovde, u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. Raduju im se, osećaju ih kao deo sebe, žele da im pruže ljubav, pažnju, vreme, osećaju se kao očevi. E, takvi su obično razdvojeni od ove posebne vrste srpske majke, koje predstavljaju preovlađujući procenat među samohranim majkama, majkama koje su se preudale i rodile drugu decu, majkama koje bez imalo ustručavanja manipulišu decom i njihovim očevima.
Posebne su samo po tome što ih je odokativno moguće oceniti kao kučke i seljanke.
Seljački mentalitet grabi, otima, laže, podmeće, uslovljava, ucenjuje, ne daje ništa dok ne proceni da to nije davanje, nego ulaganje koje treba da se vrati i isplati. Seljaštvo je suprotno od plemenitosti. I sreće se i među cenjenom gospodom.
U slučaju majčinskog i porodičnog manipulisanja decom radi ucenjivanja i maltretiranja očeva te dece, najtužnije, najporemećenije i najdestruktivnije je totalno odsustvo svesti o tome da deci na taj način uskraćujemo ono što im prirodno pripada – ljubav.
Majkama je potreban novac, a deci je potrebna sva ljubav koju mogu da dobiju. Indoktriniranjem dece protiv očeva i njegove porodice, odsecamo ih od ljubavi i topline koju oni mogu da im pruže. Ucenjujući i pokušavajući da ostvarimo korist, svodimo njihovo izražavanje ljubavi na novac i poklone. Ako volite to dete, kupićete mu, daćete mu, obezbedićete mu…
Ali ako mi volimo to dete, treba da ga pomerimo sa linije borbe za nadmoć, pare i materijalna dobra. Da ga ne dovodimo u situaciju da bira između roditelja, da se kida jer je ubeđeno da ga otac i njegova porodica ne žele i ne vole, jer nije dovoljno dobro. Dete ne ume da se zaštiti od manipulacije, ali ume da se razboli, da postane destruktivno i asocijalno, da naškodi sebi. Ono tako reaguje na otrove koje mu serviramo umesto ljubavi.
Na seljačko koristoljublje, umesto velikodušnosti i plemenitosti.
A jedno ili drugo diktiraju majke.
Izvori fotografija: zena.blic.rs, mojedijete.com
Aleksina Đorđević
