Urbano, samo urbano. Seljana stop. Ali gde počinje urbano i gde prestaje? U svakom gradu postoji ono provincijsko, ono urbano i ono nešto što je korak dalje i nadmašuje grad. Nešto što stiže iz sledećeg velikog grada. Hoću da kažem, svaki grad, čak i prestonica ima svoju slendru, ali i veću metropolu za koju je i sam provincija.
Evo primera…
Rodiš se u nekom gradiću u Srbiji. Gradić te žulja, premali je. Dokopaš se Beograda. Prestonice. Urbanizuješ se što pre i što napadnije, da bi ostavio koren iza sebe. U prestonici sede neki tipovi koji ne moraju da prstom mrdnu da ne bi bili provincijalci. Ali i za njih je već sledeći veći grad metropola. Nek Beograđanin zakorakne u Beč, Budimpeštu, London i tamo će biti provincijalac. Zato svi hoće u Njujork, metropolu celog sveta.
Ali kao što se provincijalci trude da nadmaše Beograđane, postoje oni koji se trude da prevaziđu Beograd. Da budu evropski, svetski, iako sede u Beogradu…
Tako sedim u parkiću i pijem pivo. Neka je žurka u toku. Ekipe se ne poznaju, pa se dele na grupice. Ovamo su oko iPhone-a okupljeni tipovi puštaju elektro-dens sa tog aparata. Plešu i odeveni su u potpuno urbani opušteni lagani hipsterski fazon. Bermudice, bradice, duksevi sa kapuljačama. Sandalice. Marama oko vrata. Blago su osunčani, uredni, premda furaju opuštenciju, sve je veoma brižljivo koreografisano i firmirano. Pomislio bi čovek da su to neki mladi ljudi rođeni u krugu dvojke.
Ali nisu. Beograđani su na drugoj klupici podalje od njih. Beograđane odaje letargija, naglasak i činjenica da su odeveni manje-više kao grupa propalica. Raspravljaju o nekim štreberskim filmovima i serijama sa nekim Novosađaninom. Ponajpre zato što i jesu štreberi, a onda i zato što Novosadista pokušava da ih uvuče u raspravu i nasanka, verovatno pod kompleksom od većeg grada koji ga živcira dekadencijom.
Međutim. U parku je i omanja družina koja deluje sasvim različito i od provincijalaca i od prestoničkih tipova. Nisu uniformisani. Ali su svi vrlo dizajnirani. Jedan se na žurci u parkiću pojavio odeven u uzani sako nekakvog plavog preliva. Drugi ima veoma avangardnu frizuru, naoko običnu odeću i drečave fosforescentnožute patike. Dama nosi nekakvu modernu kombinaciju odela, suknje i krupnog nakita. Spaja ih to što su vrlo ozbiljni i deluju nekako stranjski. Neki zadrti desničar rekao bi da liče na ex-B92 ekipu. Znate ono, urbanije od urbanog. Svecko a naše. Neki su rođeni u Beogradu, neki nisu. To nije važno, spaja ih taj stil kojim se nose, a koji je nad-beogradski.
I sad, šta je tu urbano. Šta je tu mimikrija. Da li su dekadenti beogradski ovi što sede odrpani i ne moraju modnim egzbicijama da dokazuju da su Beograđani ili ovi što se bacaju u nad-beogradske visine? Ili su svi oni urbani, jer nisu obojeni pinkovskim ružičastilom?
Ranko Trifković
