Teme kroz književna dela su raznorazne, ali uglavnom su sve one koje se tiču čoveka u najvećoj meri, te svega onoga što ga najviše muči, tišti, ili čini veoma srećnim. Shodno tome, često se obrađuju brojne ljudske karakterne osobine, od svih mogućih vrlina, pa do mana koje odvlače u poroke. Izdvojili smo neke od najpoznatijih citata izdvojenih iz dela velikih domaćih, ali i svetskih pisaca, a svi se tiču baš toga, vrlina i poroka koje čoveka zahvataju.
O uspehu koji donosi popularnost pisao je Onore de Balzak, pa je jednom prilikom napisao: “Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.”
O ćutanju je pisao i Ivo Andrić, dobro je poznata deviza “U ćutanju je sigurnost”, koja se mnogo godina nakon svog nastanka često i skoro svakodnevno spominje, ali o toj vrlini ili mani, kako za koga, napisao je nešto i Meša Selimović: “Najmanja je mogućnost da pogrešim ako budem ćutao.”
Dok je Vilijem Šekspir napisao: “Kako su strogi oni koji nemaju strpljenja.” I zaista je tako, nestrpljiv čovek, osim strpljenja, nema ni malo razumevanja koje bi doprinelo upravo tom strpljenju.
O tome kako se dobre ili loše osobine formiraju kod čoveka Gete je imao vrlo zanimljivu, a tačnu misao: “Talenat se stvara u samoći, karakter u društvu.”
