“U prvoj polovini života čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati, a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj. Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu. Ostaju samo kajanje i stid.” Kada malo bolje razmislimo, ovo je prava istina.
Da je teret slobode težak i veliki govorili su mnogi učeni, mudri ljudi, baš kao i sam Andrić: “Neprestano su vapili za slobodom, a zaboravili su da, pre toga, traže snagu da tu slobodu dostojno nose.”
Možda i jedan od najpopularnijih citata ovog našeg pisca upravo je pojašnjenje života: “Što ne bole – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.”
“Dok god ima mraka, ima i svanuća!” Šta je ovo, do tačna definicija nade i nadanja?!
