Šira slika
Inteligentni ljudi imaju ptičju perspektivu – brže i lakše povezuju delove i sagledavaju širu sliku. Sklope im se kockice, dok drugi još razmatraju pojedinačne delove i pitaju se čemu li služe. Trebalo bi da su srećni zbog te svoje sposobnosti da brzo kapiraju, analitično razmišljaju i široko posmatraju. Ali, sagledavanje šire slike uvek sa sobom nosi tugu. Zato što u njoj lepo vidite da nesreće, patnje i zla koja ljudi doživljavaju i priređuju jedni drugima imaju svoje mesto u intenzitetu i izrazu cele slike i da ne mogu da se izbace, a da slika ostane cela. Vidite slepilo koje preovlađuje i istovremeno osećate uskraćenost i gnev slepog, kome je sve pred njim prepreka. I ostajete zgromljeni količinom gliba i jada, dok lepota, za koju pretpostavljate da je prirodno stanje sveta, prestaje da ostavlja utisak na vas. Inteligentni ljudi često podležu očajanju, počinjući i sebe da preziru, jer su deo ukupne slike sveta, koja je brutalna, bizarna i groteskna.
Ogromna moć gluposti
U susretu sa glupošću, inteligentni ljudi se osećaju kao u susretu sa vanzemaljskom vrstom. Teško im je da poveruju da pripadnici iste vrste mogu da budu toliko ograničeni, primitivni, nerazumni, tvrdoglavi, uskogrudi… Osećaj da su okruženi vanzemaljcima i da ne mogu ništa protiv tolike sile je zastrašujući.
