Da li je INTELIGENCIJA garancija za sreću?

Osećanje da smo prepušteni sami sebi

Sam protiv svih – tako uobičajen osećaj izolacije za inteligentno biće među vanzemaljcima.

Malodušnost

Uporedo sa osećanjem superiornosti u odnosu na prosečne i manje inteligentne, pametni često razviju osećajnje malodušnosti zbog toga što izgleda da su manje pametni srećniji i da lakše nalaze sebe i sebi slične. Kao da uspeh u životu nema mnogo veze sa inteligencijom.

Primenjena vrednost inteligencije

Inteligentni ljudi uviđaju i shvataju sopstvena ograničenja i manjkavosti i jasno im je da inteligencija nije dovoljna, ni za uspeh ni za sreću. Nedostaju neki drugi faktori – praktičnost, primenljivost, mudrost, pa čak i sposobnost da se tuđ manjak pameti iskoristi i tako obezbedi sopstvena prednost. Lukavstvo i snalažljivost su korisniji od koeficijenta inteligencije, pa ako pametan čovek ne uspe sebe da ostvari kroz akademsko obrazovanje, nauku i kulturu, ne preostaje mu ništa nego da zaključi da bi bio uspešniji i srećniji da je prosečan. Vrednovanje sebe je najveći izazov za inteligentne, a ovaj mukotrpan proces samospoznaje često traje decenijama. Inteligentan čovek sebi teže oprašta greške i propuste, više se preispituje i u svemu traži viši smisao – a put misli nije put sreće.