Želja, namera i cilj, definišu ono što hoćemo da postignemo, ali dešava se da i pored odgovarajućeg fokusa, promašimo, ili nastojeći da ostvarimo jedno, postignemo nešto drugo. Ako nam je namera čvrsta, a cilj jasan, bićemo uporni u sprovođenju onoga što smo zamislili, a količina prepreka koje će nas sputavati zavisiće od kvaliteta naše želje, koji obično zaboravimo da preispitamo, oslanjajući se na svoju mentalnu snagu, gurajući „na mišiće“ ono što nekome uspeva lagano i uz osmeh. Ukoliko smo žestoko motivisani, izguraćemo i na mišiće. Možda je to jedini način koji poznajemo, jedini koncept koji shvatamo – da se put mora prokrčiti i da to treba da bude mukotrpno, naporno i da zahteva svu našu snagu, energiju, upornost i izdržljivost. Motiv, ma kako snažan i ispravan bio, nije isto što i želja. A potreba se razlikuje od želje i motiva, mada može da bude žestok motiv. U svom pokušaju da definišemo i postignemo ono što hoćemo, često mešamo ova tri energetska naboja, koja dolaze iz različitih nivoa naše svesti. Zato se dešava da postignuće promašuje cilj – postignemo nešto, ali ne baš ono što smo zacrtali, ili na putu ka cilju, potpuno promenimo odredište. Ili odustanemo, sa osećanjem da nešto nije u redu, iako dobro znamo šta hoćemo.
