Svetom je odjeknula tužna vest da je preminuo Jean-Paul Belmondo, glumac koji je predstavljao otelotvorenje antiherojskog duha francuskog novog talasa. Harizmatični buntovnik je planetu osvojio 1960. godine, glavnom ulogom u filmu À bout de souffle (“Do poslednjeg daha”), kasnije zaigravši u nizu uspešnih franuskih filmova koji su isticali njegovu gracioznost i ležerni šarm. Prisećamo se Belmondovog nesvakidašnjeg, bogatog života…
Kao sin vajara Paula Belmonda, Jean-Paul je detinjstvo proveo u bliskom kontaktu s umetnošću. Nakon problematičnog školovanja, kad je često izigravao dežurnog klovna u razredu, amaterski je počeo da se bavi boksom, a potom je i to napustio kako bi pohađao časove glume u Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu. Uprkos očiglednom talentu, njegov bahati stav prema predavačima sprečio ga je da dobije najviše počasti kad je diplomirao 1956. godine.
View this post on Instagram
Belmondo je scenske uloge ubrzo zamenio serijom manjih uloga u filmovima etabliranih režisera. Njegova dominantna pojava privukla je pažnju drugih uglednih filmskih stvaraoca, ali mu je neuobičajeni fizički izgled limitirao mogućnost dobijanja određenih uloga. Bejavši “ubačen u kalup”, često je tumačio buntovnike ili obične kriminalce, kao što se to desilo u À double tour Claudea Chabrola 1959. godine.
Ipak, Jean-Paul je širu publiku osvojio godinu kasnije, u À bout de souffle Jean-Luca Godarda, gde je portretisao nezadovoljnu, amoralnu uličnu propalicu. Njegova kombinacija cinizma u stilu Humphreyja Bogarta i naivnosti prevaranta inkorporirana sa istrajnošću, spontanošću i komičnošću – obezbedila mu je simpatije gledalaca širom sveta. Ceo mit se stvorio oko Belmonda, a kritičari i gledaoci su ga poredili sa američkom filmskom ikonom – Jamesom Deanom.
