Grafen jača učinak veštačke fotosinteze
U istraživanju tima naučnika iz Instituta za hemijsko i tehnološko istraživanje u Koreji i Ewha ženskog univerziteta, otkriveno je da grafen ima potencijal za povećanje efikasnosti veštačke fotosinteze – verovatno zbog sposobnosti da proizvede električnu energiju pod dejstvom svetlosti. Važan deo procesa fotisinteze (veštačke ili prirodne) je fotokataliza. Kod biljaka, fotokatalizator je hlorofil, ali u laboratoriji je malo teže izvesti proces – grafen bi mogao da podstakne stvari.
Pošto je 46% ukupne sunčeve svetlosti koja dopire do Zemlje u vidljivom spektru – za razliku od samo 4% u UV području – dosadašnji veštački fotokatalizatori koji se napajaju vidljivim sunčevim svetlom nisu pokazali najbolji rezultat. Zato su naučnici pokušali da iskoriste grafen kao fotokatalizator. Kao što se i očekivalo, običan list grafena u kombinaciji s malo enzima porfirina, pokazao je osetljivost na sunčev svetlosni spektar, što ga je odmah uvrstilo među najbolje „kandidate“ za veštačke fotokatalizatore.
Ovo otkriće otvara put budućnosti – naučnici očekuju da ćemo uskoro imati i veštačke solarne ćelije koje reaguju na sunčevu svetlost i karbon dioksid, pretvarajući ih u metansku kiselinu, što će se koristiti u industriji plastike.
Listovi grafena mogu sami da popune svoje rupe
Jedna od (retkih) slabosti grafena je sklonost oštećenju, zato što je tako tanak. Međutim, grafen prevazilazi i sopstvene nedostatke – naučnici su otkrili da oštećen list grafena koji se izloži slobodnim atomima ugljenika, može sam da popuni svoje rupe i da bude kao nov.
Do revolucionarnog otkrića je došlo slučajno, kada su naučnici dodavali metalne trake na materijal, kako bi eksperimntisali sa primenom u elektronici – tako su primetili da atomi ugljenika koji su „pobegli“ popunjavaju oštećenja na listu grafena. Primetili su da ‘odlutali’ atomi ugljika popunjavaju oštećenja na listu grafena. Pošto im je ovo skrenulo pažnju, nastavili su da eksperimentišu u tom pravcu i otkrili da i ugljenovodonici pokazuju sličan efekat, ali da bi mogli da stvore nepravilne formacije u grafenu. Atomi čistog ugljenika međutim, popunajvaju rupe u savršenom heksagonalnom obliku, kada se primene u odgovarajućoj količini.
Kada je nestalo slobodnih atoma ugljenika, atomi metala su preuzeli njihovu ulogu i popunili preostale rupe.
Grafen je trenutno jedan od najjačih materijala na svijetu, sa obiljem „supermoći“, a njegov potencijal se još uvek istražuje…
Brankica Milošević
