Principi pozitivnog mišljenja i vizualizacije događaja koje želimo da privučemo u svoj život zasnivaju se na osobini našeg uma (mozga) da sve shvata bukvalno. Ono što možemo da zamislimo, za naš um je istinito, jer ne razlikuje stvarnost od mašte – intelektualno, mi naravno znamo šta je ono što zamišljamo, a šta je realno, ali naš mozak to ne zna. Ako život posmatramo sa vedrije strane, zamišljamo lepe stvari i srećne ishode, generalno ćemo se bolje osećati, jer će hemija mozga pratiti ove misli i zamisli. Lepe slike i prijatne misli naš mozak prima po principu placebo efekta – reaguje na ubeđenje, a ta reakcija je moćna, jer se prenosi na telo i organizam, koji običnu bombonu prihvataju kao lek, ako mi verujemo da je to lek. Čitava psihologija i praktikovanje pozitivizma zasnovano je na ovoj “manjkavosti” mozga, koja nam dozvoljava da stvaramo dobre vibracije i kreiramo povoljne ishode.
Takođe, mozak ne mora da se odmara, jer se nikad i ne zamara. Kad imamo utisak da nas “boli mozak” od preopterećenosti i da nam je potrebno da se isključimo, jer će nam “mozak eksplodirati” zapravo se borimo sa svojim emocijama. Osećanja nas zamaraju i iscrpljuju, umorni smo od brige i straha, od iščekivanja od izneverenih očekivanja – to je ono što obično tumačimo kao potrebu da isključimo mozak, da ne mislimo ništa, da se odmorimo od svoje glave.
Naš mozak vrti materijal kojim raspolaže, a to znači da stalno “reciklira” stare misli i ubeđenja. Zato je tako teško promeniti stav, promeniti mišljenje i reagovanje na nešto, stvoriti novo ubeđenje i ponašati se adekvatno tome. Treba nam čišćenje uma od loših misli i vibracija, da bismo mogli da naučimo da pozitivnije posmatramo stvari.
Bilo koja misao pretvara se u životno iskustvo – ako maštaš o odlasku u neki grad, ili o ljubavi koju priželjkuješ, svuda oko sebe ćeš primećivati znake koji odgovaraju tvojim mislima i potvrđuju ih. To je princip koji treba da primenjuješ da bi nešto na bolje promenio u svojoj realnosti. Zato nas svi duhovni savetnici ohrabruju da maštamo, da sledimo svoje snove, da ne umanjujemo svoje ciljeve strahujući da su nedostupni, nego da razmišljamo široko i “pucamo” visoko.
