Ko je stvarno bio Skarfejs?

Masakr na Valentinovo – zločin koji se dogodio na Dan zaljubljenih, 14. februara 1926. nikada nije pripisan Al Kaponeu i njegovoj bandi, iako je ubijeno pet članova (i dva tehnička lica slučajno prisutna) konkurentske Bagzijeve bande.
Pored nadimka Skarfejs, Kapone je poneo i etiketu državnog neprijatelja broj 1- ovu “titulu” dodelila mu je čikaška komisija za kriminal. U stvarnosti, Eliot Nes (koga je zajedno sa njegovim timom, štampa prozvala “Nedodirljivima” jer su odbijali mito) nije bio pozitivac koji je uhvatio okorelog negativca, već je samo pomogao u optužbi zbog kršenja zakona o prohibiciji.

Na kraju, Kapone je ipak osuđen zbog utaje poreza na 11 godina zatvora. Bio je u prvoj turi zatvorenika, koji su prebačeni u novi zatvor – ozloglašeni Alkatraz u zalivu San Franciska. Tamo je njegovo fizičko i mentalno zdravlje naglo propadalo. Kada je sa 33 godine dospeo u zatvor, dijagnostikovan mu je sifilis i gonoreja, kao i zavisnost od kokaina, zbog čega je prošao kroz teške krize. Razvio je demenciju kao posledicu sifilisa, a terapija kojom su ga lečili od polnih bolesti, umalo ga nije dotukla. Poslednju godinu u Alkatrazu proveo je u bolnici, često zbunjen i dezorijentisan. Iz zatvora je oslobođen 1939. i prebačen je u bolnicu u Baltimoru, gde je proveo nekoliko meseci na lečenju i oporavku. Četrdesetih godina prošlog veka penicilin je postao dostupan kao lek, ali za njega je već bilo kasno, pošto je sifilis uzeo maha i ruinirao njegovo zdravlje. Kapone je posle oslobađanja izbegao pažnju javnosti i povukao se na svoju vilu u Floridi, gde je u 48. godini života imao najpre moždani udar, a zatim upalu pluća i umro je od srčanog udara 1947. godine. Daleko, daleko tužnije od filmskog kraja, kakav je sebi upriličio Toni Montana u “Skarfejsu”.