Galileo Galilej, otac zapadne nauke
U 16. veku, Galileo je bio suviše ispred svog vremena – odrastao u porodici u kojoj se cenila kultura i obrazovanje, studirao je medicinu i svirao lautu, a zatim je otkrio da ga matematika mnogo više zanima. Tokom studiranja je oformio svoje stavove, kojima se suprotstavljao Aristotelu, čije je učenje tada bilo dominantno u obrazovanju. Otkrio je zakon klatna, stekao saznanja o gravitaciji i inerciji, napravio prvi termometar, usavršio teleskop. Najveći doprinos dao je u oblasti astronomije, otkrivajući uz pomoć svojih teleskopa (koje je prodavao u Veneciji) da Saturn ima prsten, Mesec kratere, da je mlečni put sastavljen od zvezda, da se Zemlja i ostale plaenete Sunčevog sistema okreću oko Sunca. Crkva je osporavala i zabranjivala njegova učenja, a onda, 1623. novi Papa Urban III, dozovolio je Galileu da objavi svoje radove u kojima podržava Kopernikusove ideje. NAkon objavljivanja crkva je ponovo napala Galileova uverenja, bio je osuđen i primoran da se javno odrekne svojih ubeđenja. Do kraja života i dalje je, uprkos zabranama, radio u kućnom pritvoru (napisao je knjigu o kinetici i jačini materijala) a čuvenu rečenicu “ipak se okreće” izgovorio je na samrti, izražavajući time da se svojih uverenja nije stvarno odrekao.
Martin Luter King, čovek koji je imao san
“Danas vam kažem, prijatelji moji, uprkos tegobama današnjice i sutrašnjice, ja imam san!” Ovom rečenicom je započeo čuveni motivacioni govor Martina Lutera Kinga koji je obeležio početak borbe za građanska prava crnaca u Americi, 28. avgusta 1963. prilikom protesta protiv rasne segregacije i promocije ljudskih prava u Vašingtonu, pred 250 hiljada ljudi. Bio je to jedan od najmasovnijih protesta u američkoj istoriji. Noć uoči velikog marša, jedan savetnik je rekao Kingu da ne koristi frazu “ja imam san” jer je otrcana i jer je upotrebio već toliko puta. Ali, King ga nije poslušao i njegovo obraćanje tog dana, postalo je najvažniji politički govor u 20. veku. King je završio nasilnom smrću,ubijen je, kao i mnogi veliki revolucionari u istoriji civilizacije, iako je svo njegovo delvovanje bilo usmereno protiv nasilja.
“Nasilje, kao način postizanja rasne pravde je nepraktično i nemoralno. Ne zanemarujem činjenicu da nasilje često donosi trenutne rezultate. Mnoge nacije su osvajale svoju nezavisnost u borbi. Ali uprkos privremenim pobedama, nasilje nikada ne donosi trajni mir.” Ove reči su jednako snažne i istinite danas, kao i u svakom vremenu pre današnjeg i jednako slabo dopiru do ušiju čovečanstva.
