Zvanično, kroz decenijsko izdanje Lovefesta u Vrnjačkoj Banji protutnjalo je preko 80 000 ljudi iz celog sveta, Festival ljubavi je proslavio deseti rođendan uz neka od najpoznatijih imena iz sveta elektronske muzike, a na sve četiri bine zabeležena je do sada nezapamćena atmosfera. Za mnoge strane izvođače ovo je bila prva poseta Srbiji i najveći broj ljudi pred kojima su nastupali. A sada ono što nećete pročitati u izveštajima na drugim sajtovima:
Dakle, buka, ludilo, svetlo, vri od naroda, gruva na sve strane, obezbeđenje kao u Šoušenku, paranoja da će ti neki plavac oteti nelegalne grame pojačivača uzbuđenja, ako ih ne sabiješ pre nego što savladaš ulaz – sve kako treba, na svakom velikom festivalu. Naše izaslanstvo je iskusno zauzelo položaj na malom uzvišenju uz žicu, kraj Live stejdža i spremilo se da se prepusti doživljaju druge večeri i da popljuje svakog ko smara.
Celo veče koncipirano u multižanrovskom, elektronskom, hip-hoperskom maniru, angažovani tekstovi i ozbiljno dobra muzika od Iskaza do Marčela. O pre i posle ne mogu da svedočim, nije me zanimalo. Iskaz je bio dobar, ali mnogo vole da pričaju između pesama i da traže navijanje, dakle, napinjatori. Dok gruvaju, sve je kul, mogu da žmurim i da se vozim. Standardno. Posle njih, bez mnogo pauze između nastupa (prilično su se držali satnice, svaka čast!) Stereo banana iz Niša. Eee, sad.
Čula ja za Stereo bananu, čak sam i neke stvari prepoznala, ali onoooo! Uživooo! Da li je do nelegalnih pojačivača ili do ultimativne harizme izvođača (koji su se ko zna čime pojačavali, ali u pesmama propagiraju organsko gorivo) tek, ostavili su na mene muzički utisak godine. Prva stvar – ček, ček, au, ovo valja. Druga – jbt, počinju da mi se sviđaju. Treća – aaaa, dobili su meeee! I sve do kraja vožnja na onoj njihovoj ludačkoj muzici i totalno obožavanje totalno autentičnog scenskog nastupa.
