Tokom istorije, nestalna su mnoga neobična (bizarna i zabavna) zanimanja, kao što je recimo hvatač pacova, ili organizator orgija. Doduše ova zanimanja postoje i u savremenom izdanju – službe za uništavanje štetočina, kao i organizovana prostitucija, ali to nije ni izdaleka tako bizarno i glamurozno, kao što je bilo.
Žderač grehova
Da, to je bila osoba koja pojede grehe preminulog i obezbedi mu put u raj – za razumnu nadoknadu, koju su često unajmljivale porodice u kojima je pokojnik imao diskutabilnu prošlost. Obred se obavljao tako što se na grudi pokojnika stave helb i pivo, koji tu stoje neko vreme i upijaju grehe, a onda dođe žderač, pojede hleb i popije pivo (sa grudi umrlog) i pošalje ga u raj.
Kucač na vrata i prozore
To je bilo ozbiljno i odgovorno zanimanje – početkom industrijske revolucije, nije bilo alarma i pozdanog budilnika, a bilo je zaposlenih, koji su morali da ustanu svakog jutra i idu na posao i njih je budila osoba zadužena za buđenje, takozvani kucač. Kucači su nosili sa sobom dugačke šipke, uglavnom od bambusa, kako bi mogli da dohvate prozore na spratu. Nadoknada za ovu uslugu iznosila je nekoliko penija nedeljno, a dužnost mu je bila da kuca uporno, dok se onaj ko je “naručio buđenje” ne odazove. Nije poznato kako se kucač budio pre svih, da bi na vreme obišao sve klijente.
Dvorska luda
Kraljevi su na dvorovima držali lične stend ap komičare, dvorske lude, zadužene ne samo da zasmejavaju i zabavljaju kralja i njegovu svitu, već su smeli i da govore (uvredljivu) istinu, a da zbog toga ne izgube glavu – naravno, ako to čine na duhovit i zabavan način. Ovo zanimanje je nestalo pre više stotina godina, ali u kraljevstvu Tonga, 1999. godine imenovana je službena dvorska luda. Čovek postavljen na ovu dužnost, bio je državni finansijski savetnik, upleten u finansijski skandal i ovo je bila neka vrsta kazne za njega. Bilo bi zanimljivo razmisliti o uvođenju ove prakse.
