Neka istorijski poznata blaga odavno su izgubljena, ili samo delimično sačuvana. Ljudi međutim, ne gube nadu da će povratiti izgubljeno. Ovo su samo neka blaga, za kojima se i dalje traga.
Jantarna soba
Izgradnju veličanstvene sobe ispunjene jantarom (ćilibarom, fosfornom smolom za izradu nakita, ukrasnih predmeta i lakiranje) nemački i ruski arhitekti započeli su 1701. godine, a završili je i predstavili pruskom kralju Petru Velikom 1717. godine. Njegova supruga je zahtevala da se ubaci još ukrasa i dragulja i da se soba premesti u drugu palatu, čime je započelo (neizvesno) putovanje legendarne Jantarne sobe.
Godine 1941. soba se nalazila u Carskom selu, koje su opljačkali nacisti. Pokušaji da se Jantarna soba sakrije propali su, Nemci su je pronašli i demontirali i odneli u Kenigsberg, gde joj se gubi trag.
Verovalo se da je soba izgorela u jednom dvorcu, prilikom bombardovanja 1945. godine, jer je u službenim zapisima nađen podatak o igorelim “žutim” ostacima. Međutim, legenda je nastavila da inspiriše radoznale, koji su pre verovali da je soba negde sakrivena, ili izgubljena, nego da je uništena. Jedna od najpopularnijih teorija kaže da su je nacisti prevozili preko Baltika, kada je brod potonuo, a sa njim je i Jantarna soba završila na dnu mora. Tvrdi se čak da je jedan deo sobe pronađen i vraćen u Rusiju kao ratni trofej. Vrednost legendarne sobe procenjena je na 250 miliona dolara i pre rata je važila za “osmo svetsko čudo” – zato ne čudi što lov na ovo izgubljeno blago još uvek traje.
Izgubljeni rudnik zlata (Lost Dutchman’s Gold Mine)
Rudnik je dobio ime po nemačkom (a ne holandskom, kao što bi se iz naziva moglo zaključiti) imigrantu Jakobu Waltzu, koji ga je navodno otkrio u 19. veku, a tajnu njegove lokacije sa sobom odneo u grob.
Oko 1845. godine, Jakob Waltz je stigao iz Nemačke u Ameriku i vrlo brzo se “zarazio” zlatnom groznicom. Radio je kao običan rudar u rudnicima Arizone, sve do 1870. godine kada je otkrio rudnik sa bogatom zlatnom žilom. Prema legendi, Waltz je ostavio i nekoliko tragova na mestu gde se nalazi rudnik, a obećao je da će najmanje jednu osobu tamo dovesti dok je živ, iako to nikada nije učinio. Ali zato je svojom tajnovitošću nadahnuo hiljade ljudi da krenu u potragu za izgubljenim rudnikom “Dačmena” a ovaj lov na blago još uvek traje, sa velkikim rizikom koji tragači prihvataju. Jer, dešavalo se da lovci na ovaj rudnik jednostavno nestanu, ili da ih neko pronađe obezglavljene, ili sa metkom u leđima (poslednji smrtni slučaj se desio 2010). Ovi bizarni slučajevi samo dodaju težinu misteriji koja okružuje izgubljeni rudnik zlata, jer neki veruju da je uklet, a drugi da ga je neko već pronašao i spreman je čak i na ubistvo, da bi lokacija i dalje ostala tajna.
