Gusari su nam omiljeni likovi, naročito kad pomislimo na “Pirate sa Kariba”, kapetana Kuku iz “Petra Pana” i brojne druge filmove koji su formirali našu sliku o njima – doživljavamo ih kao simpatične zlikovce, antiheroje za koje ipak navijamo. Ali to je romantizovana slika o gusarima. Evo nekih činjenica koje će nam pomoći da formiramo realniju sliku.
Gusari su jednom prilikom zarobili Gaj Julije Cezara i držali ga kao taoca 38 dana. Za njega su tražili otkupninu od 20 talenata zlata (talenat je merna jedinica tog doba), a on im se smejao i posavetovao ih da traže 50 talenata, jer izgleda ne znaju koliko vrednog zarobljenika imaju. Kasnije je naredio da se cela posada gusara koji su ga zarobili pronađe i razapne na krst.
Neposredno pre pogubljenja 1730. godine, gusars Oliver Levasseur viknuo je okupljenoj gomili: “Neka pronađe moje blago, onaj ko ga može razumeti!” Ljudi ga još uvek traže.
Većina stvari koje danas znamo o gusarima dolaze iz knjige “Opšta istorija pljački i ubistava najzloglasnijih gusara” koju je 1724. godine napisao i objavio kapetan Charles Johnson u Engleskoj. S obzirom da je ovo bio pseudonim, pravi autor nikada nije otkriven.
1800-tih godina, Amerika je izdvajala oko 20% državnog budžeta kako bi platila gusarima da ne napadaju njihove brodove – jer je tada SAD već bila nezavisna država, zbog čega je izgubila zaštitu Britanaca.
Godine 1553, Kina je pozvala 120 monaha da napuste svoj miran život meditacije i da se obračunaju sa gusarima. Ovi monasi su bili vrhunski kung fu borci koji su iste godine u četiri bitke pobili sve gusare, sa samo par žrtava na svojoj strani. Posle toga su izgubili interesovanje za rat, a gusari su ponovo preuzeli more.
