Priče o gusarima koji zakopavaju blago, ipak su samo mitovi. Doduše, neki to jesu učinili, kao na primer Kapetan William Kidd, koji je na taj način pokušao da sakrije svoju gusarsku prošlost i da se vrati u Nju Jork.
Gusari su imali jako kratke karijere. Čak i najpoznatiji na svetu, poput Blackbearda ili Bartholomew Robertsa, bili su gospodari mora samo par godina. Roberts, čija se karijera smatrala dugačkom i uspešnom – trajala je samo tri godine.
William Dampier (1651-1715) bio je gusar koji je u svoj dnevnik zapisivao sve geografske podatke, kao i karakteristike prirodnog okruženja koje je upoznao na svojim pohodima. Njegovi zapisi su bili toliko bogati da su vek kasnije poslužili kao temelj za legendarno putovanje Čarlsa Darvina.
Gusarske zastave nisu uvek bile crne sa belom lobanjom i prekrštenim kostima. Na primer, na Blackbeard-ovoj zastavi je bio ceo skelet i srce koje krvari. Zastava koje su se svi najviše bojali bila je “Bloody Red”, a na njoj je pisalo “no quarter” – što je značilo da nijedan život neće biti pošteđen.
Gusari su retko otimali “blago” (zlato, dragulje, nakit). Većina njihovog plena je bila hrana, voda, alkohol, oružje, odeća i ljudi.
Tokom 17. veka, alžirski pirati su zarobili i prodali kao roblje više od milion Evropljana.
Postoje samo dva poznata gusara sa drvenim nogama, a čak se ni oni ne smatraju “pravim” gusarima – to su François Le Clerc, poznat kao Jambe de Bois i Cornelis Corneliszoon Jol.
