Imali su svoje pismo
Jezik Asteka zvao se N’ahuatl, a pismo se sastojalo od stotine slikovitih simbola koji su predstavljali svojevrsnu abecedu. Mnogo ovih simbola imalo je bukvalno značenje – crtež mačke označavao je mačku…i tome slično. Pišući, simbole su spajali kako bi konstruisali kompleksne rečenice, a to im je bilo potrebno za vođenje knjiga i evidencije poslova. Ovo pismo je bilo jako teško naučiti i pretežno su ga koristili sveštenici – ali dosta ljudi je umelo da čita. Asteci su pisali o istoriji i verskim obredima, vodili su evidencije o porezima, a takođe su pisali i poeziju. Prvo su književnici skicirali obrise ugljenom, a zatim su se te skice bojile jarkim bojama dobijenim od povrća, minerala, buba i školjki. Asteci su takođe imali i svoje knjige, a one su izgledale kao duge trake papira sklopljenog poput harmonike. Na svakom kraju trake je komad drveta služio kao korica, a papir su pravili od kože jelena ili kore drveta.
Cenili su umetnost i bavili se sportom
Umetnost Asteka je prvenstveno bila zastupljena u praktikovanju religije i svojim umetničkim radovima uglavnom su odavali počast bogovima. Pored toga, umetnost je korišćena za pisanu komunikaciju, kao i odavanje počasti velikim ratnicima. Pravili su kipove od kamena, od zelenog žada ili od providnih kristala. Za ovakve poduhvate koristili su jednostavne alate izrađene od drveta, kamena i kosti. Glinu su oblikovali rukama i ukrašavali upotrebne predmete napravljene od gline. Od perja su pravili odeću za plemiće i kraljeve, a kapa kralja Montezume II bila je napravljena od perja čak 250 različitih vrsta ptica!
Asteci su se takođe bavili i timskim sportovima, a posebno popularna igra zvala se Ullamaliztli, igra u kojoj se koristila gumena lopta, što je prilično napredan koncept za to vreme. Cilj igre bio je da se lopta ubaci kroz mali prsten od kamena. Lopta nije smela da dodirne tlo, a igrači su je mogli doticati glavom, laktovima, kukovima i kolenima.
