Mnogi kažu da tvoje slike predstavljaju “život” i razne oblike čovekovog razmišljanja. A na koji način ti razmišljaš dok ih stvaraš, šta je ono što u tom trenutku moraš da proživiš kako bi svoje umetničko delo upotpunio?
Moje slike nastaju studiozno. Od izbora teme i načina njenog predstavljanja, dugačak je proces, možda malo podseća na nastajanje skulpture. Tako da mnogo pre nego što počnem sam proces stvaranja slike znam unapred kako će se završiti. Moje slike predstavljaju pogled na već doživljene emocije, na sebi svojstven način ja pričam svoje mišljenje o nečemu što sam doživeo.
Jedna od zanimljivosti kod tebe jeste što slike uvek prikazuješ po ciklusima. Koja je glavna ideja ovakvog predstavljanja rada, budući da jedan ciklus ima uglavnom od 10 do 12 slika?
Jednom prilikom sam čuo da je neko rekao da, umetnici pronađu modlu koju ljudi vole i posle samo peku kolače. Ljudi žive život, i taj život im priređuje različite situacije, i svaka situacija utiče na njih da se oni menjaju. Tako i ja imam potrebu da stalno nešto novo ispričam o nekoj temi koja me interesuje. Naravno, ima tu i malo konceptualnog uticaja i repeticije kao likovnog izraza, ali to je već teorija forme. (smeh)
Negde posao svakog umetnika jeste da značajnu poruku i istinu prenese na one koji njegovo delo posmatraju. A koja je tvoja glavna ideja? Šta ti želiš da pojasniš i predstaviš onima koji posmatraju tvoje slike?
Pa neke glavne ideje nema, ali teme svakako ima, svaka serija priča svoju priču, samim tim i ja posmatračima prenosim svoje mišljenje, a na njima je da se sa mnom slože ili ne slože. Možda potajno negde želim da čovečanstvo konačno evoluira i prepozna nešto za šta ja mislim da su vrednosti, to bih mogao da provučem kao pozadinu celokupnog mog rada do sada.
