Gde pronalaziš inspiraciju za muziku koju komponuješ? Koja su to osećanja, predeli ili ljudi koji tebe inspirišu da stvaraš?
Uvek su osećanja. Šta ih je podstaklo nije bitno. U svakom delu prostora i vremena postoji nešto inspirativno na svoj način. Nekada je i matematika ili fizika, ali uvek prolazi kroz filter emotivne reakcije. Naravno, budući da se sve to čime se mi ovde bavimo bavi prenosom osećanja, konkretnih, lepih, ružnih, plemenitih, prljavih, sa konkretnim imenom ili neizrečivih.
Kako se boriš sa predrasudama s obzirom na to da danas komponuješ popularnu muziku?
Imao sam par situacija u kojima sam se sreo sa tim. Ipak, još uvek nisam upoznao pametnog i ostvarenog čoveka, a ni stručnjaka koji ima predrasude te vrste, tako da nema govora o borbi – to je sve potpuno bezopasno. Upravo tokom godina bavljenja popularnom muzikom kroz mnoštvo susreta, saradnji sa ljudima sa kojima inače nikada ne bih bio u istoj prostoriji, naučio sam da treba poštovati i ceniti različitost drugih i raznovrsnost duha, a ne pokušavati da asimiluješ sve koji ne misle kao ti, i da je to čak i dobro za tebe. Poštovati različitost ne znači samo da drugi prihvataju tebe već i da ti prihvataš njih. Tako da, gle paradoksa, bavljenje popularnom muzikom me je učinilo boljim i pametnijim čovekom. Uostalom, ja se bavim muzikom, a muzika može biti samo dobra ili loša.
Jedna od karakterističnih stvari za mesto u kom sam odrastao je da ljudi ne vole prodaju magle i šmiru (osim kada je sama sebi svrha) – nego, “da vidimo šta ti to zapravo radiš”. Od svakoga sa kim sam svirao sam čuo po nešto zanimljivo.
Da li od muzike danas u Srbiji može da se živi i na šta se sve mora biti spreman?
Čini mi se da ne shvatamo da narod ovog regiona mnogo više voli muziku nego većina drugih. Svaka stepenica u životu Balkanca, od rođenja, pa do smrti je propraćena živom muzikom. Možda je to najniži nivo muzike, ali taj stav prema muzici se proteže naviše kroz sve slojeve društva i oblike muzike. Problem je u tome što smo jako mala zemlja i više nemamo objedinjeno tržište govornog područja, tako da naše ukupno trzište u Srbiji broji koliko i jedan veći grad u Americi. A tamo u svakoj državi ima po nekoliko većih gradova.
Moguće je, ali pred svakim ko se na to odluči stoji težak zadatak. Nema univerzalne mudrosti za sve, već je svačiji zadatak drugačiji. Svakako, bavljenje muzikom je za one koji su spremni da joj se posvete u potpunosti. Lakše je obogatiti se na bilo koji drugi način.
Ne verujem ni da je sa drugim poslovima drugačije, samo je lakše opstati kao osrednji u nekoj grani privrede koja ima veću potražnju. I naravno, svima padaju na pamet kompromisi, kojih mora biti, ali ne toliko koliko je bitno biti potpuno slobodan od predrasuda, iskren prema sebi i dovoljno pametan da nazoveš stvari pravim imenom.
