Koji “zadatak” ti je bio najizazovniji, a koji ti je ostao u najlepšem sećanju?
Prvi ozbiljan zadatak i izvedba je definitvino bio moj master rad kao kruna jednog celog perioda skolovanja i početak jednog ozbiljnog pristupa prema projketima, životu i samom sebi genrealno.
Mentor mi je bio Mitar Marinović, a tema koju sam izabrao je bila Volja (Project Will). Pre nego što sam odabrao ovu temu kao konačnu smo imali godinu i po dana periodičnog viđanja. Na konsultacije sam dolazio sa sjajnim idejama i potencijalom da to bude zanimljiv projekat, ali je on neumorno nalazio rupe i propuste u postavkama i konceptu. Zapravo imao je pristup kao da ja već tada treba da branim svoju ideju i da čvrsto verujem u nju. Danas kada gledam na to, deluje mi kao da je to bio inteligentan pedagoški pouhvat da iz mene izvuče ono što mi je neprocenjivo i esencijalno, jer samo to možeš da braniš racionalno i iracionalno, do kraja… Uspeo je u tome, pronašao sam svoju master temu, ali sam ispisao i jedan jako kvalitetan rad. Napravio sam dobar koncept za zanimljivu instalaciju koja uključuje moderne tehnologije i pritom spoznao sebe dosta bolje i utemeljio stubove za novi početak.
Osim u crtanju, uživaš i u muzici, igricama, sportu… Šta te najviše opušta i puni baterije?
Sećam se jasno momenta i osećaja koji sam imao kada sam prvi put video scenu iz spota “November Rain” u kojoj Sleš svira gitaru u dok kamera kruži oko njega… To je za mene bio kraj, osećaj moći, samouverenosti i slobode i premoćan zvuk gitare… Majci sam rekao tada još da ću svirati gitaru. Tako je i bilo već šest godina kasnije uspeo sam da nabavim svoju prvu akustičnu gitaru. Nisam se školovao, samouk sam i svirao sam po sluhu, u to vreme bez interneta i tutorijala bilo je jako teško naučiti da sviraš pesmu koju želiš… Ali se i to postizalo. Intenzivno sam svirao od petnaeste do osamnaeste godine, nakon čega sam prestao potpuno do dvadeset šeste.
Gitaru sam počeo opet da sviram kada sam ostavljao nikotin. Ideja je bila da amputiram ono što je loše i kada pomislim na period koji je prošao u ne pušenju moći ću da ga merim kroz premoćne zvukove koje sam naučio da sviram i da uživam u tome. Svašta znam da zasviram, preko Metallica-e, Dire Straits-a, Hendriksa, pa sve do Marlza i Madone…. Sve što mi prija i što me pokreće sednem i naučim da sviram i zaista uživam u tome, to je jedna od stvari gde se potpuno isključim iz ovog sveta.
Sport je svakako nešto bez čega ne mogu i što praktikujem apsolutno svakog dana. Idem redovno u teretanu, igram fudbal, basket, vozim rolere, klizam i vozim bord zimi. Volim adrenalin, akciju i da se takimičim. Sport me ispunjava i pomaže dosta kako u osećaju zadovoljstva i ispunjenosti tako i u zdravstvenom smislu, jer posao kojim se bavim podrazumeva dosta zračenja i sedenja.
Ljubitalj sam video igrara, ceo život igram igrice i zaista sam vezan za mnoge naslove. To mi je zaista jedan od vidova relaksacije i terapije na neki način. Izdvojio bih Dotu kao igricu koja mi je obeležila jedan period života i tu sam upaznao sjajne ljude sa kojima se i danas družim intenzivno. Tim u kome sam igrao se zvao VisaTM, a nickname mi je bio cr8ive, najveći uspeh nam je bio drugo mesto na takmičenju u Rumi 2011, nakon toga smo se povukli sa Dota scene.
Kako izgleda tipičan dan jednog modernog umetnika?
Pored dnevih obaveza koje uključuju puno radno vreme, radim i sa strane freelance projkete. Treniram redovno, a ostatak slobodnog vremena koristim tako što sviram gitaru ili razrađujem neke sopstvene kreativne koncepete. Obožavam da gledam filmove i slušam muziku, svakako pročitam neku dobru knjigu i naravno, vidim se sa dragim ljudima.
Ono što je jako zanimljivo jeste jedan od tvojih poslednjih “izuma” – jastuci sa slikom očiju životinja (zebra, žaba, slon i dr). Otkud ideja za ovako nešto? Da li te je možda susret sa nekom od ovih životinja oči u oči inspirisao da osimsliš nešto ovako originalno?
Pre par godina moj otac je imao neki problem sa okom, cela beonjača mu je pocrvenela i to je stvarno izgledalo zabrinjavajuće. Opterećen tim problemom, jedan dan sam legao na spavanje i sanjao da ležim u džungli okružen raznim životinjskim očima, video sam lepotu u tome i tog dana kad sam se probudio počeo sam da radim na toj ideji.
Nakon definisanih dizajnova, etikete i cele teme projekat sam uspeo da realizujem sa prijateljem iz “Dota” dana i tako smo postali partneri u tom poslu sa jastucima, a pripremamo i nova iznenađenja nakon lansiranja ovog projekta. U seriji koja nosi naziv Animal Eye Pillow postoji deset dizajnova na temu životinja: sova, žaba, gušter, kameleon, slon, lemur, riba, papagaj, zebra i ptica.
Jastuci su štampani na poliesteru dvostrano, navlaka može da se skine i opere, unutra se nalazi polupropilenska kesica punjena silikonskim zvezdicama koje ne dozvoljavaju savijanje i narušavanje forme jastuka. Dimenzije su 47 x 47 cm i uskoro ih možete očekivati u pradaji.
