Jer, ako je sve subjektivno, onda je ono u šta verujemo ili ne verujemo, naša realnost, koja će se dokazivati kroz naše postupke i ishode, vođena zakonom uzroka i posledice – što zračiš, to privlačiš. Mi nismo bespomoćni u magli sopstvenih zabluda, pogrešnih uverenja, iluzija i laži koje smo nasledili kao kulturološki ambijent čije okvire ne pokušavamo da prevaziđemo, jer ih i ne preispitujemo. Nismo bespomoćni, ako shvatimo da vrlo verovatno pogrešno postavljamo stvari i da osim gole istine, nema te objektivne analize, koju neko može da nam ponudi, a da nije obojena subjektivnim doživljajem. A opet, kako ćemo shvatiti golu istinu, pitanje je koliko smo ogrezli u magli svojih ubeđenja, odnosno, koliko smo duhovne kulture stekli na svom putu. Jer, možemo je prezreti i prognati iz svoje svesti kao obličnu bludnicu, koja nas izaziva da odbacimo svoje vrline, ili je možemo prihvatiti takvu kakva je i zapitati se čemu nas uči i šta nam pokazuje.
