Naša vrsta je, izgleda, mnogo starija nego što se do sada mislilo i nije se pojavila u jednom ograničenom delu Istočne Afrike, već se radilo o panafričkom procesu, mnogo kompleksnijem, nego što se do sada verovalo i moglo zaključiti, poručuju istraživači.
Marokanski fosili pronađeni u pećini, identifikovani su kao ostaci tri odrasle osobe, jednog adolescenta i jednog deteta od oko osam godina, a veruje se da su bili lovci-sakupljači.
Uz njih su pronađene i kosti životinja (zebre, gazele), kao i ostaci kamenog oruđa poput koplja i noževa i dokazi o upotrebi vatre.
Naučnici su prethodno već otkrivali takva oruđa i njihovu starost datirali na 300 000 godina, ali nisu znali ko je mogao da ih proizvede – sada su ta otkrića povezana sa Homo sapiensom.
Ono što produbljuje i menja uvid u evoluciju ljudske vrste, jeste pronalaženje dokaza da su različite grupe ljudi (na različitom nivou razvoja) koegzistirale – danas je Homo sapiens jedina ljudska vrsta, ali pre 300.000 godina on je verovatno delio planetu sa nekoliko danas izumrlih rođaka u Evroaziji, Neandertalcima na zapadu i Denisovanima na istoku, kao i sa drugima u Africi. Oni su se mešali, sarađivali, razmenjivali gene i ovaj uvid menja percepciju razvoja ljudske vrste – ona nije bila linearna, vrste se nisu nizale jedna na drugu, već su se udruživale i mešale, postižući optimalan rezultat u onome što nazivamo modernim čovekom, Homo sapiensom.
Brankica Milošević
