Kad bih vas pitao da mi nabrojite ili nacrtate neke od uobičajenih instrumenata koji vam padaju na pamet, šta bi se tu našlo? Klavir? Gitara? Bubnjevi? Možda truba, klarinet, flauta? Frula? Kožna? WC humor na nivou. Lista sadrži nekoliko reprezentativnih primeraka čudnih muzičkih instrumenata, od onih egzotičnih do onih bizarnih, skoro sumanutih.
Lur
Srednjovekovni vikinški rog, preteča limenih duvačkih instrumenata. Korišćen u pohodima i svetkovinama. U skandinavskim zemljama i dalje se koristi u tradicionalnim prilikama. Za razliku od modernih truba i trombona, visina tona se proizvodi isključivo usnama. Mogu biti dugački od 1,5 do 2 metra, i mogu biti veoma bučni, ali definitivno manje smaraju od vuvuzela.
Didžeridu
Tradicionalni duvački instrument australijskih Aboridžina niskog, toplog tona, obojenog karakterističnim zujanjem/brujanjem. Zanimljiv je sam proces nastanka. Deblo od koga se pravi zakopa se u zemlju na određenom mestu i čeka se da termiti probuše drvo. Zatim se iskopava, čisti i doteruje. Dolazi u svim bojama, oblicima i veličinama, svaki primerak je unikatan. Zvuk didžoridua prateći je deo svetih urođeničkih rituala, a tokom 20. i 21. veka nalazi se i u zapadnjačkoj muzici, u džezu, world musicu i eksperimentalnim fusion poduhvatima. Iako deluje krajnje jednostavno, uopšte nije lak za sviranje i zahteva veliku veštinu i kapacitet pluća.
Kahon
Ako su vas nekada gledali čudno što lupkate po stolovima, natkasnama i drugom nameštaju, ovo će vam delovati pomalo nefer. Kahon (šp. cajon) je udaraljka za čiji nastanak su odgovorni crni robovi iz Perua. U pitanju je naizgled obična drvena kutija sa okruglom rupom sa jedne strane. Muzičar sedi na karakterističan povijen način i udara prstima i dlanovima po rezonantnoj dasci, dok nogom podešava visinu i boju tona. Zapravo je neverovatno koliko različitih zvukova izlazi iz nečeg što deluje na prvi pogled tako… banalno.
Teremin
Čedo ruskog pronalazača Leona Teremina (po kome nosi ime, hvala kapetane Očigledoviću), ugledalo svetlost dana daleke 1919. Poznat i pod nazivom eterofon, jedan je od prvih u potpunosti električnih instrumenata, i prvi instrument koji se svira bez direktnog dodira. I dan-danas deluje blesavo. Kao čudan radio, sa dve različito pozicionirane antene.
Princip sviranja je korišćenje interferencije u radio-talasima. Ona nastaje zbog prisustva tela umetnika i dovodi do stvaranja tonova različite visine u zvučnicima. U prevodu, svirate na radio-talasima.
Zvuk koji se proizvodi nalik je ljudskom glasu ili drhturavoj violini. Vrlo Sci-Fi i vintage istovremeno. Malo je reći da je i sam drug Lenjin bio oduševljen, te je bio jedan od prvih tereminista, pored samog pronalazača.
Pirofon
Dosta neprijatna zamisao. Pored klasičnih, električnih i “vodenih” orgulja (vodom pokretanih, kako god), definitivno najzapaljiviji instrument na listi. Pri tome, ni ne zvuči naročito zanimljivo, ali ako se vi osećate prijatno u prisustvu manje-više otvorenog plamena i plinske boce, samo izvolite. Neka varijacija na temu je ova predstava sa vatrom i cevima na slici, koja deluje kao popriličan spektakl.
Zevsofon
Ako radio-talasi nisu dovoljno opaki, a ni vatra vam ne može ništa, a ložite se na Tesline navoje, munje i bogove groma, ovaj smrtonosni rođak teremina je pravi instrument za vas. Naravno, morate se opremiti zaštitnim odelima, kacigama i gledati da ne spržite publiku, ali bukvalno. Muzičko-scenska atrakcija ArcAttack koriste par ovih čudesa kao obavezan deo svojih scenskih nastupa.
Raspevano drvo
U pitanju je zanimljiva muzička skulptura Ane Liu i Majka Tonkina, u originalu “Singing ringing tree”. Sastavljena je od mnoštva spojenih cevi različite dužine. U zavisnosti od smera vazdušnih strujanja, u stanju je da proizvede različita sazvučja. Jedan lep način da se u estetske svrhe iskoriste sile prirode, u ovom slučaju sila vetra.
Ne možemo da se ne zadivimo nad činjenicom koliko prirodnih sila smo u stanju da transformišemo – u lepotu muzike – etar, vetar, vatru, snagu munje i groma…
Ivan Veljković
