Uloga koja je definitivno obeležila Vašu karijeru je upravo uloga Tadije u filmu “Sedam i po”. Koliko ima Tadija u Srbiji danas i da li se može reći da je ovaj film i dalje slika naše svakodnevnice?
MILOŠ TIMOTIJEVIĆ: Možda je ispravnije reći kritika naše svakodnevice. Nijednog trenutka nisam imao utisak da je Tadija realno živo biće, već skup osobina različitih karaktera vešto sklopljenih u taj tužni “oklop” koji se zove Tadija Tadić. On je samim tim simbol svih poniženih, uvređenih i poraženih koji ne umeju da nađu izlaz iz lavirinta u kojem su se, ne njihovom krivicom, zatekli.
Kažu da u Srbiji ima sve manje kulture, ali bih ja pre rekla da joj se ne posvećuje onoliko pažnje koliko bi trebalo. Kako Vi gledate na kulturu u Srbiji?
MILOŠ TIMOTIJEVIĆ: Koren problema treba tražiti u politici i odnosu političara prema kulturi. Setite se, pre samo nekoliko godina imali smo ministra finansija koji je “izdvojio” nula dinara za kulturu iz budžeta. To je sramota! Kad ste poslednji put u vestima, na bilo kojoj televiziji, videli nekog političara da je došao na neku predstavu, film, izložbu, koncert, književno veče… Dokle god imamo političare koji više vole kafanske terevenke od kulturnih sadržaja, dotle će i kultura biti skrajnuta. Toliko je jednostavno.
Da li možete da izdvojite neku knjigu, film ili pozorišnu predstavu koji su na Vas u poslednje vreme ostavili najjači utisak?
MILOŠ TIMOTIJEVIĆ: Preporučio bih fantastičan ruski film “Levijatan”. To je priča o “malom” čoveku koji se našao na putu jakih i moćnih. Suptilna režija, genijalni glumci i teška ali veoma poučna priča o ponoru pred kojim se svi nalazimo.
