Adrenalinska zavisnost je u grupi savremenih oblika zavisnosti (zavisnost od seksa, interneta, lekova) najmanje štetna po integritet ličnosti, funkcionisanje i socijalne odnose. Ali kad se prepozna kao problem, potrebno je tretirati je i lečiti, kao i druge oblike zavisnosti.
Adrenalin je hormon koji luči nadbubrežna žlezda i predstavlja odgovor na iznenadni fizički ili mentalni stres, u trenutku straha ili povrede. U tom smislu, adrenalinska zavisnost se može shvatiti i kao zavisnost od stresnih situacija, od uzbuđenja (uznemirenja) koje ljudi obično izbegavaju. Prilikom stresa se remeti ravnoteža hemije organizma, a lučenje adrenalina predstavlja kompenzaciju, koja ponovo uspostavlja balans. Adrenalin podiže „borbenu gotovost“ organizma pod stresom, ubrzavajući rad srca, sužavajući krvne sudove i povećavajući pritisak krvi na krvne sudove – opšta napetost organizma pomaže da izađemo na kraj sa stresnom situacijom. Mozak uspostavlja odbrambeni režim i donosi odluku „udri ili beži“ u zavisnosti od situacije i to nam je zaostavština iz pećinskog doba.
Adrenalinski zavisnici obožavaju mešavinu osećanja straha i uzbuđenja, rizik na ivici potencijalno smrtne opasnosti, izazivanje sopstvenih sposobnosti do krajnjih granica i uglavnom pronalaze sebe u ekstremnim sportovima, kao što su padobranstvo, paraglajding, najizazovniji oblici planinarenja i skijanja. Potrebu za ovakvom vrstom izazova i rizika obično iskazuju hiperaktivne osobe, koje se nikada ne zaustavljaju (dok bukvalno ne padnu od umora) i koje stalno traže nova uzbuđenja, koja će im aktivirati nalet adrenalina i osećaj koji ih pokreće i ispunjava.
Foto: Motorbike Tire Shop
