Da li su vas u školi često opominjali da „lepo sedite“? Ili vam je majka ili baka govorila „ispravi se“ i „nemoj da se grbiš“, ponavljajući kako će vam se iskriviti kičma od lošeg sedenja. Verovatno shvatate da su pokušavali da vas nauče da steknete naviku pravilnog držanja, a ako je do sada niste stekli, vreme je da sami sebe vaspitate. Za dobro držanje tela ključna je kičma, a dobro držanje je bitan faktor utiska koji ostavljate svojom pojavom i deo neverbalne komunikacije kojom svima oko sebe neprestano šaljete određene poruke.
Ali, nije važno toliko što vas gledaju drugi – gledaju vas vaši neuroni, očekujući da im pravilnim držanjem kičme omogućite optimalno funkcionisanje!
Da malo razmotrimo neurobiologiju uspravnog držanja tela – nečeg što nas bitno odlikuje kao ljude, iz čega bi trebalo da izvučemo maksimum.
Kada razmišljate o tome da je ogroman procenat telesne mase čini voda, verovatno pomišljate na krv – ali tu su i druge telesne tečnosti od kojih vam verovatno poslednja pada na pamet ona koja ima najviše veze s mozgom – bukvalno. Mozak i kičmena moždina okupani su cerebrospinalnom tečnošću (moždano-moždinska tečnost, ili likvor), koje nismo mnogo svesni, ali koja ima izuzetno važne funkcije.
Da pogledamo stvari sa evolutivne strane – veliki deo života životinje zauzima kretanje u traženju hrane, ili u izbegavanju da postanu hrana. Sve životinje imaju udove (peraja, repove, krila) kojima izvode lokomotorne pokrete, pomerajući tela sa mesta na mesto, vrlo brzo, sporo – ili svim brzinama između. Životinje pritom izgledaju elegantno, spretno, gipko, fascinantno – njihovo držanje tela je prirodno i savršeno svrsishodno, one ne sede pogrbljeno, ne mlataraju udovima, ne prave suvišne i neekonomične pokrete. Kreću se koristeći sav svoj potencijal.
Pročitajte i ovo: Kako da popraviš držanje i deluješ samopouzdano
Držanje tela i kičmena moždina
Bezbedno kretanje zavisi od percepcije okruženja u kome se kretanje odvija i za to nam služe senzorni sistemi. Vizuelni je najvažniji, ali nije naročito koristan ako pokušavamo da se krećemo po ledu ili se spotaknemo. Moramo se osloniti na somatosenzorni sistem i široku lepezu receptora u koži, mišićima i tetivama, koji nas obaveštavaju o mehaničkim promenama u onome što nameravamo da uradimo.
Naučnici su proučavali ovu vrstu senzora u kičmenoj moždini uglavnom kod životinja koje se kreću u vodenom okruženju, ali kod kopnenih životinja i ljudi ovo je manje istraživano. Ipak, i kod nas je sve povezano sa vodom. Mapiranje veza unutar kičmene moždine miševa, okružene cerebrospinalnom tečnošću, primećeno je da neuroni u kontaktu sa tom tečnošću pružaju odličan način za osećanje efekata kretanja celog tela i kontrolu držanja tela – i to važi i za nas (i naše kućne ljubimce) i ostale četvoronošce. Kretanje likvora usled lokomotornih pokreta komunicira sa unutrašnjošću kičmene moždine, podržavajući pokret, što znači da je strukturalna i funkcionalna povezanost između regulacije likvora unutar kičmenog stuba i kontrole pokreta evolucijski u potpunosti očuvana kod kičmenjaka.
Šta to znači za nas
Praktično i jednostavno – to znači da je kretanje i držanje tela od suštinske važnosti za očuvanje funkcionalnosti tela, odnosno, za korišćenje svih naših kapaciteta. Ako smo slabi, pogrbljeni, spori i nespretni, svakako ne izvlačimo maksimum iz onog što nam je prirodom dato. Ali, spretnost, eleganciju pokreta i dobro držanje tela (a sa njim i samopouzdanje) možemo razviti – kretanjem. Najbolje nekom ciljanom disciplinom, koja uključuje kompleksne pokrete i kontrolu kretanja u prostoru – kao što to rade borilački sportovi, joga, taj či, čigong… Ove discipline omogućavaju fokus na posturalnu stabilnost i poravnanje, efikasno usvajanje navike da se kičma drži pravo prilikom hodanja i sedenja i svrsishodne pokrete udova i celog tela. Hodanje je osnovna stvar za ljudsko biće, koje jedino na planeti ima tu privilegiju da se kreće uspravno, ali borilačke veštine možete posmatrati kao visoku specijalizaciju lokomocije – fakultet za hodanje i pravilno držanje tela.
Sledeći put kad vas bude mrzelo da odete na trening, ili sednete na bicikl, ili obiđete brzim korakom par krugova oko bloka, setite se da ste pod nadzorom – vaši neuroni prate svaki vaš pokret i biće vam zahvalni ako im pružite malo tog pravog „vodenog“ kretanja – skladnih pokreta, pravih leđa i dostojanstvenog držanja.
Pročitajte i ovo: Prednosti koje pruža borilačka veština kendo
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
