Svako iskustvo paralize sna je slično – čovek je potpuno svestan i budan, ali ne može da se pomakne i oseća prisustvo neke preteće zle sile ili bića i paničan strah. Ovaj fenomen je češći nego što se ranije mislilo i najnovija istraživanja potvrđuju da barem polovina ljudi u svetu ima iskustvo sa barem jednom epizodom paralize sna, a za pet odsto ljudi, to je deo svakodnevice, sa kojim žive.
Možda je ovo i češća pojava, ali i dalje spada u tabu-teme, jer se ljudi koji ovo dožive ili doživljavaju ne usuđuju da o tome govore, boje se da su „sišli s uma“ i da ih niko neće shvatiti ozbiljno. Ipak, paraliza sna nije znak mentalnog poremećaja, nego veoma uznemirujuće stanje između sna i jave, kažu stručnjaci.
Za vreme sna, svi smo, takoreći, paralizovani – taj prirodni mehanizam nas sprečava da u snu skačemo iz kreveta, da ustajemo i možda se povredimo, proživljavajući ono što sanjamo. Kod paralize sna, taj mehanizam je aktivan još neko vreme nakon buđenja – u pitanju su sekunde ili minuti, i ma koliko to iskustvo bilo neprijatno i zastrašujuće, nije opasno i fizički ne ostavlja nikakve posledice.
