Ako si rešio da se baviš izgradnjom svojih mišića, treba da postupaš kao graditelj – od temelja ka krovu, postepeno, ciglu po ciglu. Naporno treniranje može dati brze rezultate, ali oni su privremeni. Međutim, ukoliko naporno treniraš duže vreme, a pritom zanemaruješ osnovna pravila bodibildinga, koja se tiču ishrane, odmora i disciplinovanog ritma života, možeš postići kontraefekat. Umesto da budeš sve snažniji i izvajaniji, da izgledaš i osećaš se sve bolje, možeš početi da izgledaš iscrpljeno i osećaš se umorno, napregnuto i nervozno.
Pretreniranost se dešava kada tvoje ambicije nadiđu realnost – možda ćeš biti siguran da si na pravom putu, ponosan na svoju izdržljivost i željan dokazivanja. Jedno vodi ka drugom, a drugo ka trećem i tako redom, počinješ da produžavaš vreme treninga, povećavaš težine i forsiraš ponavljanja, zamišljajući da si Supermen, dok si zapravo na najboljem putu da naškodiš sebi.
Preveliki entuzijazam može te odvesti u pretreniranost – stres kome izlažeš svoj organizam i adrenalin, mogu zaista pomutiti tvoj osećaj za realno i objektivno. To ćeš prepoznati po komentarima prijatelja i ljudi iz okruženja – često će te pitati da li si dobro, gledaće te zabrinuto, a kad počneš da im pričaš kako se osećaš sjajno i kako puno treniraš, pitaće te da li si siguran da ne preteruješ, jer ne izgledaš kao da ti to prija.
Simptome pretreniranosti ćeš uskoro početi i sam da prepoznaješ i da se pitaš šta nije u redu, a oni su i psihički i fizički. Pretreniranost izaziva povišen pritisak u jutarnjim satima, glavobolju, opšti umor i iscrpljenost, gubitak apetita koji dovodi do gubitka težine, a opšte loše stanje izražava se i nesanicom, anksioznošću i depresijom, kao i padom imuniteta i sklonošću ka infekcijama.
