Vodiš sedeći način života, kao i većina zaposlenog sveta? Sediš u kancelariji osam sati, sediš u automobilu, dođeš kod kuće umoran od posla, istuširaš se, sedneš da jedeš, a posle se premestiš u fotelju da malo provrtiš kanale i odmoriš mozak – dok ne dođe vreme da legneš. Ponekad uspeš da se organizuješ sa društvom za neki sport, ili da odeš u teretanu, ali često si suviše umoran za to. Primećuješ da ti mišići nisu zategnuti kao pre, a i stomak počinje da raste. Osim ovih očiglednih znakova nezdravog, sedećeg načina života, tu su i podmukli bolovi u vratu i leđima, koje poznaju svi koji po čitav dan sede.
Šta možeš da uradiš? Pre svega, postaraj se da sediš pravilno. Kao u školi. Pronađi odgovarajuću stolicu, trudi se da sediš pravih leđa i opuštenih ramena i povremeno u svesti proveri svoj položaj. Kad otkriješ da prilikom koncentracije na posao i u žurbi da obaviš sve na vreme podižeš ramena i uvlačiš glavu, kao da se spremaš da potrčiš, shvatićeš gde ti se skuplja napetost i zašto se to dešava. Zato svakih petnaestak minuta proveri svoj položaj, ispravi se, udahni, izdahni i koriguj položaj tela. Ovo te neće ometati u poslu, čak ni ako radiš sa strankama i ljudi neprekidno dolaze i treba da se sa njima sporazumeš i da ih uslužiš.
Postoji još niz jednostavnih vežbi koje možeš da uradiš u kancelariji ili za svojim stolom, u trenucima kad nemaš puno posla, ili kad prođe gužva. Ne treba da te brine šta će reći kolege i šef, nego im smireno objasni da malo razgibavanja doprinosi efikasnosti na poslu i da bi svi trebalo da rade isto što i ti. U velikim firmama širom sveta svi to već znaju i praktikuju, pa se čak vežba i kolektivno u redovnim razmacima.
Dakle, nije cilj da radiš vežbe kao u teretani i da održavaš kondiciju na poslu, nego da se istegneš, podstakneš cirkulaciju, popraviš držanje i sprečiš kočenje i bolove u vratu i leđima.
Sedeći na stolici možeš da uradiš više dobrih vežbi – stavi ruke iza leđa i držeći se za podlaktice lagano se okreći na jednu, pa na drugu stranu, tako da ti se kukovi ne pomeraju, nego samo gornji deo tela. Pritom, glava ide u onu stranu na koju se okreće telo, kao da pokušavaš da baciš pogled preko ramena. Udahni između okreta, izdiši lagano dok se okrećeš i prosto vučeš svoj trup da se svaki put okrene još malo više. Ovo će proizvesti malo prijatnog krckanja, posle koga ćeš se osećati opuštenije.
