Vreme je najveći luksuz u ljudskom životu – u mladosti uopšte ne shvatamo da smo njime ograničeni i nemamo osećaj o protoku vremena, a kad počnemo da zapažamo koliko se vreme ubrzalo, to je siguran znak zrelosti. Ma šta znalci tvrdili o vremenu, diskontinuitetima, crvotočinama u svemiru, paralelnim svetovima i večnosti, mi imamo rok trajanja, kao i sve ostalo na ovoj planeti, uključujući verovatno i samu planetu. Negde duboko u sebi, mi se toga užasavamo. Ljudski je plašiti se krajeva, okončanja, nestajanja, smrti. Ali taj strah bi trebalo da osvestimo i da ga uključimo u životne akcije, jer, što ga dublje potiskujemo, to više utiče na nas, snagom parališućeg užasa. Odatle potiču malodušne, suicidne,defanzivne i beznadežne misli, koje nam podrivaju stavove i otežavaju život.
Zašto da se trudim, kad sutra može da mi padne klavir na glavu? Zašto da radim nešto što ne volim i što me gnjavi, kad je život tako kratak, valjda treba da uživam što više mogu? Zašto da se ne drogiram i ne trujem, kad ću svakako umreti – sva intenzivna zadovoljstva su kratka i potrošna, kao i život. Zašto da ustanem ujutru i započnem dan, prepun obaveza, kad je to tako zamorno i besmisleno, šta ja imam od toga? I ako uradim sve kako treba i dam sve od sebe, to mi neće produžiti život. Zašto da živim, kad ću ionako umreti? Sve je besmisleno.
Ova pubertetska logika ume da opstane i učauri se u čoveku, kao neki grozni elien (valjda se u “Osmom putniku” o tome i radi, ne?) i uništi mu životnu radost u ono malo dana na zemlji. Čovek je spreman da plati svaku cenu, da bi osvojio večni život (eee, “Vampirski dnevnici”, “Sumrak saga”, da?) ali čovek ima samo sadašnji trenutak, u kome je zatvoren kao u vremenskoj kapsuli, kojom putuje po poznatom univerzumu sopstvenog života. Čovek to shvata kao zarobljeništvo, ali to je zapravo sloboda. Jedina koju kao ljudsko biće možemo imati. Zato treba da prigrlimo svoj trenutak postojanja, svaki redom, onako kako nam dolazi i da živimo. Ne znam da li vam je neko već rekao, ali jedini smisao života je u življenju.
