Mnogi ljudi misle da žele slobodu, a tek manji broj je stvarno u stanju da se nosi sa odgovornostima koje sloboda nameće. U tom konfliktu između želje za slobodom, između uviđanja koliko smo sputani i ograničeni i koliko napora i hrabrosti treba da razmišljamo i postupamo drugačije, da slušamo sebe i svoju prirodu i da budemo ono što jesmo – u naporu da izbalansiramo potrebu da budemo slobodni u svom srcu i umu i dovoljno prilagođeni u zajednici i društvenim odnosima – nastaje konflikt, unutrašnji sukob, koji ne uspevamo da razrešimo, jer se borimo sami sa sobom. Depresija je sve češća dijagnoza sve većeg broja mladih (i ne samo mladih) ljudi u savremenom svetu, koji u celini pati od istih ovih konflikata – od sputanosti i ograničenosti i pogrešnih načina da dostigne slobodu.
Ako ne možeš svesno da odabereš slobodu – a veoma malo ljudi može – jer to je zastrašujuća odluka, onda se teskoba u tebi nagomilava, tvoja duša se buni protiv robovanja, ograničenja, konvencija, pravila, protiv ukupne neslobode izražene kroz milion načina na koje funkcioniše svakodnevni život u društvu, buni se protiv tvog sopstvenog straha i pravi u tvom unutrašnjem svetu stanje koje se prepoznaje kao depresija, a koje je izraz otpora i pobune tvog bića protiv mraka i sputanosti.
