Optimizam je preovlađujući stav u vašem životu, vi ne gubite vreme u žaljenju zbog stvari koje niste učinili i koje ste propustili, nego nastojite da uradite ono što možete i da prihvatite ono što vam život donosi. Ne kukate i pretežno ste dobro raspoloženi, umete da budete strpljivi čak i kad ste nervozni i nestrpljivi i – svi vas doživljavaju kao osobu koja može u svakom trenutku da pruži sve što im treba, razumevanje, informaciju, dobro raspoloženje, ljubaznost. Zar optimista ikad može da bude u deficitu sa svom ovim stvarima?
Ljudi pretpostavljaju da vaš pozitivan stav dolazi od lakog života
Ma da, lako je vama da budete pozitivni, vi nemate nikakve brige u životu. Iznenadiće vas koliko su ljudi skloni da površno zaključuju, ali to je zapravo mnogo lakše, nego da razmišljaju. Ako bi pomislili da ste možda imali sto puta teže trenutke i periode od njih, ali ste ih prebrodili, preživeli, ojačali i izgradili svoj pozitivan stav, morali bi da se zamisle nad sopstvenom kukavnošću. Ljudi vole da se njihove muke i problemi uvažavaju, jer im to daje važnost, ozbiljnost i odgovornost, koju zapravo nemaju. Jer kad bi je imali, ne bi se hvalili kako im je teško, nego bi nastojali da rešavaju svoje probleme, grade svoju ličnost i formiraju optimistički stav. U njihovim očima, vi ste neozbiljna osoba, jer tako oni sami mogu da budu ozbiljni.
Ljudi uvek očekuju da ih zabavite i popravite im raspoloženje
Osmeh na vašem licu je javna svojina. Vama nije dozvoljeno da se mrštite, da delujete zamišljeno, izgubljeno, umorno i dezorijentisano. Kad drugi primete da niste raspoloženi, oni su prosto ljuti – to se ne uklapa u njihovu sliku o vama, a u toj slici, vi ste zabavljač, dežurni klovn, neko ko uvek ima neku dosetku da razbije monotoniju, da odagna napetost i svima podigne energiju. Vi zaista to često i radite. Ali ne zbog drugih, nego zbog sebe. Na taj način stvarate atmosferu koja vama odgovara i u kojoj se dobro osećate. Međutim, kad se povučete u sebe, kad se iz bilo kojih razloga aktivira vaš introvertni deo, ljudi vas ne ostavljaju na miru. Traže da izvodite ono na šta su navikli. Ne zato što su zabrinuti za vas, nego zato što ugrožavate njihovu sliku o redu stvari, ispadate iz okvira u koji su vas uklopili i – terate ih da razmišljaju. A razmišljanjem bi možda došli do toga da im je slika suviše ograničena.
