Ako hvataš sebe kako ne možeš da se raduješ iskreno zbog uspeha nekog svog prijatelja, naročito ako je uspeo u nečemu u čemu si ti želeo da uspeš, a nisi – ti nisi loša osoba. Prevazići ćeš prvi udar koji prima ego, a zatim ćeš verovatno biti u stanju da prijatelju čestitaš od srca. Ali ako često zavidiš drugima i grizeš se u sebi od ljubomore što neko ima ono što ti želiš, a nemaš, imaš problem – to te ne motiviše da se trudiš, da se izgrađuješ i da napreduješ, nego ti oduzima energiju i snagu i narušava ti samopoštovanje. Uspeh nije nešto što neko prvi ugrabi i posle za tebe nema. Uspeh je tu za svakog ko je u stanju da sledi svoj put uspeha. Kad se raduješ zbog uspeha drugih ljudi, onda zračiš tom energijom koja privlači dobre stvari. To znači – evo, još jedan je uspeo, sledeći sam ja. A to je moćna poruka.
Ne moraš nikog da pobediš da bi uspeo
Odnosno, niko ne mora da bude poražen da bi ti uspeo, niti je nečiji uspeh istovremeno i nečiji poraz. To je veoma subjektivan doživljaj – ako te poražava nečiji uspeh, ti sebe osuđuješ unapred na gubitništvo. Ako prihvatiš da je dobro da svi budu uspešni koliko god je moguće, da se time uvećava opšte dobro i da si ti deo tog dobra koje želiš drugima – i to je veoma subjektivan doživljaj, ali on te upisuje u pobednike, a ne u luzere.
