Kad odem u prodavnicu  i ugledam gužvu na kasama, ne gledam u kom redu ima manje ljudi, nego gledam kasirke. I stanem u red kod one za koju znam da je brza, jer njen duplo duži red on onog pored, duplo brže odmiče. U pošti već ne mogu da biram – red je jedan, pa ideš gde se šalter oslobodi. I kad se padnem kod gospođe Lignjoslav , unapred se preznojim. Ne zato što nešto tu neće biti u redu, naprotiv, poslaću pošiljku post-expresom i platiti račune, kao i na bilo kom drugom šalteru; ne ni zato što će mi za to trebati desetak minuta više nego na nekom drugom šalteru; nego zato što mi posmatranje njenih pokreta izaziva nervozu. Ona pruža ruku i uzima uplatnicu lemurskom brzinom, zatim gleda u nju, čini mi se, čitavu večnost i dok dođe do plaćanja i vraćanja kusura, ja sam gola voda. Kao da sam kaskala u mestu, dok je moj mozak izvodio lupinge po lobanji upinjući se da joj pošalje mentalnu vibraciju – brže, pobogu ženo, daj to malo življe!

Niti ja mogu sebi da pomognem da se ne nerviram, niti ona može da se ubrza. Ona prosto radi sopstvenom brzinom i nije u stanju da bude brža, a da ostane efikasna. Verovatno bi se zaprepastila kad bi je neko zamolio da malo požuri – kao kad biste od padobranca tražili da ne otvori padobran, kako bi što pre stigao do zemlje.

Sveska Kako obavljamo POSAO: Fenomen sporosti i brzine

Svuda gde čekate na red da vam neko nešto odradi, na kasi, šalteru, na kompjuteru, da vam izdaju neku potvrdu, lupe pečat, da pregledaju i odobre ili stave primedbe na ono što ste uradili, ili kad jedan posao obavljate tandemski, naići ćete na dve spore i dve brze vrste radnika. Spori i temeljni su oni od kojih se preznojavate – svi njihovi pokreti su usporeni, oni glavu okreću sa jedne na drugu stranu, kao da u vratu imaju točkiće koje moraju naročito pažljivo da aktiviraju svaki put kad treba da klimnu ili odreknu. Ali oni nigde neće pogrešiti i zbog njih se nećete vraćati da ispeglate propuste. Druga vrsta sporih su oni koje posao smara, ne vole ga i zabušavaju na svaki način – oni emituju takvu energiju da momentalno počnete da se osećate krivim što ih opterećujete i imate potrebu da im se izvinjavate što ih uznemiravate i najradije biste sve sami obavili umesto njih.

Comments