Postoji jedna mudra preporuka, koja odgovor “dobro sam” shvata kao energetski štit, koji treba uvek da držimo ispred sebe i da njime odbijamo negativnost. Trebalo bi da na pitanje “kako si?” odgovaramo sa “sjajno, odlično, super” dakle, treba da kažemo da nam je bolje nego što bi bilo da nam je samo dobro, jer tako štit najefikasnije radi. Od čega se time štitimo?
Ne samo od energije negativnih misli, koje bi neko mogao da nam uputi, kad bismo mu rekli da nam nije dobro, već i od saosećanja koje bismo primili i koje bi nas navelo da se žalimo i time uvećamo energiju negativnosti. Kukanje i izazivanje sažaljenja nikad nije konstruktivno, a pitanje “kako si” obično je kurtoazno – upućuju ga i oni koje uopšte stvarno ne zanima kako smo, a odgovor “sjajno” zaustavlja dalja kurtoazna pitanja, koja bi usledila posle “ima mesta i za bolje” ili “nisam baš najbolje ovih dana”. Jer obično nikog (sa kim imamo kurtoaznu konverzaciju) ne zanima ni zašto smo sjajno i kakve razloge imamo da nam bude bolje nego njima. Dakle, treba uzvratiti u superlativu, da im zapušimo usta. To je mala igra na nivou ega, koja uvek radi – nekako se odmah zaista i osetimo bolje, a nešto u nama se okuraži od pomisli “ha, šta si mislio, da ćeš moći da me sažaljevaš zbog nečeg i da ti je bolje nego meni”. Tako radi ego i ne treba da se osećamo loše zbog toga što ga još nismo prevazišli. I ne možemo, dok nije dovoljno uhranjen, veliki, stabilan i zdrav.
