Postoje stručni testovi kojima se meri nivo izloženosti stresu i vaša otpornost, odnosno, sposobnost da prevaziđete stresno stanje. Ali testovi vam nisu potrebni, toliko znate o sebi – da li vas neprijatne, krizne i traumatične situacije izbacuju iz koloseka, da li ste i koliko dugo sposobni da funkcionišete pod pritiskom i koliko vam treba da se vratite u normalno stanje. Za sposobnost vraćanja u normalno stanje nakon stresa, psihologija koristi termin iz fizike – rezilijentnost. To je osobina predmeta da povrati oblik nakon izloženosti pritisku, pa u tom smislu možemo da posmatramo i ljudsku sposobnost da se nosi sa stresom.
Preterana osetljivost
Na iste događaje različiti ljudi različito reaguju. Ako spadate u preosetljive, vas će izbaciti iz šina ono što će nekoga navesti da se prestroji i da funkcioniše na paralelnom koloseku, dok traje stresni period. Slaba tolerancija na stres, često se ispoljava kroz bes – časkom izgubite strpljenje, pobesnite i reagujete preterano, nesmotreno, čak nasilno u nastojanju da se odbranite od onog što vas ugrožava. Takve reakcije se obično pripisuju eksplozivnom temperamentu a takve ljude karakterišemo kao “teške” kojima “ne smeš ništa da kažeš” jer “ne znaš kako će da reaguju” i jer se “odmah iznerviraju”. Preosetljivi često koriste ovaj odbrambeni mehanizam koji efikasno zastrašuje, pa svi koji znaju sa kim imaju posla dobro paze da mu ne stanu na žulj. U suštini, oni koji zastrašuju svojim reakcijama, najčešće su sami zastrašeni i nemaju načina da se efikasno nose sa stresnim situacijama. U teškim krizama i paničnim situacijama preterano osetljivi ili gube prisebnost ili preuzimaju odgovornost, trepeći teška unutrašnja oštećenja na nivou traume, posle čega se često razboljevaju, jer su prevazišli svoje granice i potrebno im je mnogo više vremena za oporavak – verovatno nepotpun.
