Kao prvo, treba da znate šta hoćete, da imate ciljeve. Zatim, treba da pomislite “između mene i mojih ciljeva leži jedino realizacija”. Ta apsurdna pomisao je tako oslobađajuća. Izgleda da čovek treba da bude malo lud, otvoren za apsurd, da ga strahovi, kalkulacije i malodušnost ne bi obeshrabrili. Realizacija je minsko polje koje treba da pređete, pretrčite, a možda i preletite, naročito ako nagazite na minu. Dakle, osećaj, samopouzdanje, malo sreće i vere u ličnu zvezdu vodilju – malo zvezdanog praha povrh ludila hrabrosti i lucidnosti rešenosti – i eto vas kako skakućete kroz realizaciju pravo do onog što želite, kao da igrate školice. Šta uopšte može da vam pomogne da ostvarite svoje snove? Ništa posebno, nikakvi trikovi. Ali treba da posedujete i upotrebite ova oruđa.
Ne preispitujte se kad ste već jednom bili sigurni u sebe
Kad ste jednom osetili da je to moguće, da hoćete, želite i možete, samo napred. Samo uradite to. Ako zastanete i počnete da oklevate da biste još malo razmislili, sabotiraćete sami sebe. Racio voli da dominira, ali kad vi hoćete da sledite osećaj, on se postavlja kao remeteći faktor. Postavljaćete sebi pitanja kao što su “je li to baš pametno, da li je to sigurno, šta ako ne uspem?…” Naravno da nije pametno i nije sigurno i naravno da se može desiti da ne uspete, ali to jednostavno nije važno. Važno je samo kolika je “glad” u vama? Kolika žudite i koliko izgarate i koliko bi vam ispunjenja donelo ostvarenje onog što želite. Sve ostalo su samo prepreke na putu, sa kojima ćete se u hodu izboriti. Neke su tu da izvuku najbolje iz vas, neke da sagledate svoje slabosti, a neke da vas usmere putevima koji deluju zaobilazno, a zapravo su primereniji vašoj prirodi i nivou vaše lične moći. Prepreke su vam prijatelji. Samo napred, iz zaleta!
