Nedavno sam čitala o savremenoj popularnopsihološkoj preporuci, kako psovati konstruktivno, sa pozitivnim efektom. John C. Parkin napisao je knjigu pod nazivom “Jebe mi se” i napravio posao – drži seminare poslovnim ljudima, u svojoj vili u Toskani, nakon što je napornom gradskom životu i radu u marketingu u Londonu rekao “jebe mi se” i sa porodicom se preselio u mir i zelenilo. On je rizikovao, jer je shvatio da mu se jebe za sve što mu truje život i nagazio duhovni put, koji propagira kroz ovu oslobađajuću psovku, odnosno životnu filozofiju, koju je pokupio od svojih sinova, glavnih učitelja odjebavajućeg životnog stava.

Psovačka mantra4 Psovačka mantra: Kako da odgurnete brige? (BLOG)

Ok, svi znamo da nam je psovka često ventil i umemo da se otresamo opterećujućih gluposti izgovarajući “ma baš me briga,” “boli me uvo,” “zabole me,” “ma to me uopšte ne zanima,” a znamo i da oteramo sve u tri lepe, kad se baš iznerviramo. Zašto je od svega toga bolje reći “jebe mi se“?

Comments